Alef Science Fiction Magazine 007 Read online

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 7 Februar 1988 900 d

  SADRŽAJ

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Pisma .............................................................................................................. 3

  Artur Klark: KOMARSKI LAV ............................................................................ 6

  Grejm Grin: OTKRIĆE U ŠUMAMA ................................................................ 39

  Rene‐Žak Viktor: ANĐEO NA AERODROMSKOJ PISTI ................................... 51

  Dragan R. Filipović: BICIKLISTA ..................................................................... 70

  Ljiljana Praizović: ALISA VOLI HLADNE MIRISE ............................................. 79

  Intervju – Kurt Vonegut junior ..................................................................... 85

  Ursula Legvin: STALJIN U DUŠI ..................................................................... 91

  Filmovi .......................................................................................................... 97

  Knjige ............................................................................................................ 99

  Vesti ............................................................................................................. 103

  Filip Hoze Farmer – IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA, III ............................ 104

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Naslovna strana

  Vladimir Vesović

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ

  UREDNIKA

  Rečeno je da će domaći SF pisci postići zapaženiji, društveno

  opštepriznat uspeh kad napuste američke i svemirske teme i posvete se

  nadgradnji društvenih, političkih i ljudskih odnosa kojima su okruženi.

  Kada se tako postave stvari, SF dobija ulogu alarma, komentariše odre‐

  đene političke, ekonomske ili društvene propuste kroz zamišljenu blisku

  ili dalju budućnost. Naravno, sve to mora biti uklopljeno u nekakvu

  funkcionalnu priču, ili takav tekst prestaje da bude književnost i postaje pamflet. Ono što su SF poznavaoci predviđali možda počinje da se

  ostvaruje. Dragan R. Filipović prisutan je na jugoslovenskoj SF sceni skoro

  deset godina, ima desetak objavljenih priča, nekoliko i u SAD, jedan

  roman... Ipak, neočekivano, Filipović nam se predstavlja u sasvim

  drugačijem svetlu, kao neko ko, tražeći odgovarajući izraz za sebe,

  napušta granice SF geta, i hvata se u koštac sa problemima dosad

  nepominjanim u jugo‐slovenskoj fantastici. Iz njegove, još neobjavljene

  zbirke priča odabrali smo jednu, za koju smatramo da će vam na pravi

  način prezentirati Filipovićev rad.

  Artura Klarka, pisca naslovne novele, suprotno uobičajenoj praksi, ne

  predstavljamo u posebnoj rubrici. Klark je izuzetno detaljno obrađen u

  Jugoslaviji, i naprosto ne vidim šta bismo imali novo da dodamo.

  Skrenuo bih vam pažnju na priču »Otkriće u šumama«, značajnu zbog

  svog kvaliteta i činjenice da Grejem Grin nije SF pisac. Imate priliku da vidite kako izgleda kad se jedan pismen čovek prihvati zadatka da opiše

  jedan događaj i jednu situaciju, mnogo puta već korišćenu u žanru koji mu

  nije blizak... Šta bi tek bilo da mu je blizak?

  Teorijski članak u ovom broju je »Staljin u duši« Ursule Lengvin, malo

  neobično viđenje savremene naučne fantastike i književnosti uopšte u

  svetu — viđenje koje nam daje stravičnu viziju sve rasprostranjene

  cenzure.

  Na kraju, odaću vam malu tajnu: roman koji će naslediti Farmerov i

  biti objavljen u tri nastavka, počev od broja 9 je »Most uma« Džoa

  Haldemana.

  Prijatno čitanje.

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  Kao dugogodišnji ljubitelj SF‐a vrlo nonove aporije... s tom razlikom što u sam zadovoljna kvalitetom Alefa i od srca

  ovom slučaju, pored teorijske neostva‐

  vam želim dug opstanak na tržištu. Alef

  rivosti postoji i praktična nemogućnost

  nadopunjuje Sirius jer ima veći broj

  stizanja.... Ipak, ne prepuštajmo se

  zanimljivih rubrika — one trebaju ostati

  tmurnim mislima, to nam sigurno neće

  (kao i teorijski prilozi).

  pomoći.

  Zanima me J. G. Ballard — na više

  mjesta nalazim informaciju da je

  prvorazredan pisac, ali sve u svemu, ako

  je u 136 brojeva Siriusa izašlo 9 priča.

  Inače, on je moj favorit — kao i Varley, pa

  vas molim njihove priče i portrete. Uz njih

  što više novih imena, novih priča, pisaca

  za koje ranije nismo čuli. Uz svu vrijed‐

  nost provjerenih imena potrebno je (a

  meni i nadasve ugodno i zanimljivo)

  barem kaskati iza glavne struje.

  S poštovanjem

  D. Dančulović

  SISAK

  I Balard i Varli su u našim planovima.

  Već u nekoliko narednih brojeva, čim

  stignu sa prevoda biće objavljeni jedna

  novela Varlija i opširniji portret autora,

  kao i intervju sa Balardom. Što se

  Balardovih priča tiče, biće i toga, ali ne

  pre desetog broja.

  Problem je u tome što postoji naj‐

  manje dve stotine autora (američkih i

  britanskih, naravno) čije bismo priče mo‐

  gli uvrstiti u Alef, a kako mi objavljujemo

  uglavnom četiri po jednom broju, biće

  nam potrebno pet godina da sve zastu‐

  pimo samo po jedanput. Samim tim, ne

  može se očekivati favorizovanje jednog

  autora ili jedne grupe autora. Kad se

  stvari postave na ovaj način, postaje

  malo jasnije koliko su nam male šanse da

  se uključimo u glavnu svetsku SFstruju.

  Upotrebili ste pravu reč: kaskamo... sa

  tendencijom zaostajanja, na žalost.

  Jer, za pet godina stasaće nova ge‐

  neracija pisaca, sa dvadeset ili trideset

  novih predstavnika. Neki stari će početi

  iznova, i sve to zajedno mnogo liči na Ze‐

  3

  Peti broj ALEF‐a je konačno ono pra‐

  pomena. Film » Izgubljeni dečaci« stigao

  vo, priče su super, a štampa dobra, nema

  je iz Amerike sa velikom najavom, a u

  belih i crnih mrlja, časopis se ne raspada.

  stvari je još gori nego što ga je Bob

  Ali crtež na naslovnoj strani je loš. U

  predstavio. Ipak, pogledajte ga, možda će

  prošlom broju ste imali neku marvelov‐

  vam se dopasti...

  štinu i t
o lošu, sada stripovski crtež,

  očajan preko svake mere. Imate odlične

  saradnike, ali ih očigledno ne raspore‐

  đujete na odgovarajuća mesta. Bobu ste

  dali da radi one idiotske prikaze filmova,

  da li je taj čovek ikada video filmsku

  kritiku, bar iz daljine. Bob odlično crta i

  vratite nam Boba na naslovnu stranu, ali

  njegovi prikazi filmova su užasni, vrhunac

  je prikaz filma »Pegi Sju se udaje«. Čitao

  sam taj prikaz pet puta i ništa mi nije

  jasno, da li je taj čovek ozbiljan i da li

  uopšte

  poznaje

  osnovne

  filmske

  vrednosti. Film nisam gledao i neću ga

  gledati, a iz njegovog prikaza ne mogu ni

  da zamislim šta se tamo događa. Bobu

  preporučujem da ostane u okvirima

  crtanja, tu je zaista bez premca, pojedine

  vinjete su bez premca, fotokopirao sam

  ih i izlepio po zidovima, gledam ih svaki

  dan, ali neka ne piše prikaze filmova, ni

  knjiga, ničega, samo neka crta...

  Zoran Nedić

  GORNJI MILANOVAC

  Imam šesnaest godina i bavim se crta‐

  Ukusi su zaista različiti. Videćemo re‐

  njem dosta dugo. Interesuje me kakva je

  zultate ankete iz prošlog broja, ali i dalje

  mogućnost da se nešto od mojih radova

  ćemo praktikovati što raznovrsnije nas‐

  objavi u vašem časopisu i koliki bi bio

  lovne strane. Biće još Boba, ali i drugih. ..

  honorar. Da li treba da vam šaljem

  Što se tiče prikaza filmova, oni su zamiš‐

  original ili kopiju i da li vraćate originale?

  ljeni kao propratna, zabavna rubrika.

  Nestrpljivo očekujem odgovor.

  Nismo hteli ozbiljne filmske kritike, kojih

  Nenad Brečić

  imate svuda po drugim časopisima, nismo

  VARAŽDIN

  hteli šablonski pristup filmovima. Prikazi

  koje radi Bob su njegovi prikazi, a ja ću

  Tvoje pitanje je dotaklo nerazjašnjenu

  vam odati tajnu kako da ih upotreblja‐

  oblast u saradnji redakcije i čitalaca‐

  vate: pre svega, proverite da li imate isti

  ilustratora, pa ćemo detaljnije odgovoriti.

  ukus kao on. Neke filmove on hvali, i tada

  Najpre pošaljite fotokopije radova, po

  je ozbiljan, neke kudi i tada je ironičan.

  mogućstvu što kvalitetnije. Ukoliko nam

  Odgledajte dva filma, jedan koji je po

  se nešto od toga dopadne, objavićemo ili

  Bobu dobar (monstrumi, krv do kolena,..)

  zatražiti od vas da dostavite originale,

  i jedan koji nije (svemirska ljubavna priča,

  koje bismo vam u tom slučaju vratili.

  ili melodrama ili psihodrama...) i izaberite

  Objavljene vinjete ne honorišemo, među‐

  šta ćete gledati ubuduće. Prosto, zar ne?

  tim, ilustratori kojima objavljujemo vinje‐

  Postavlja se pitanje, naravno, zašto ne

  te imaju najviše šanse da im se pruži

  radi prikaze samo dobrih filmova. Razlog

  mogućnost za ilustrovanje pojedinih

  je krajnje jednostavan, nema ih dovoljno.

  priča, što je već plaćen posao. Naslovne

  Godišnje se snimi osamdesetak SF i horor

  strane dolaze na kraju, i za njih je ipak

  filmova u SAD, a svega je desetak vredno

  potreban određeni nivo profesionalizma. 4

  Poštovana redakcijo,

  Poštovani druže uredniče,

  raduje me što ALEF postaje sve bolji i

  redovno čitam »Alef« i kako vi često

  bolji, kako u tehničkom pogledu tako i u

  pozivate svoje čitaoce na saradnju,

  sadržinskom. Priča »Čovek koji je proda‐

  osmelila sam se da vam pošaljem u ovom

  vao čarolije« iz petog broja nema veze sa

  pismu dva svoja crteža. Volela bih da

  SF‐om, ali je izvanredna. Dajte nam

  znam šta o njima mislite.

  slobodno po jednu takvu priču mesečno,

  S najboljim željama

  niko se neće ljutiti što ne pripada u

  Nathalie Stepić

  potpunosti žanru.

  Dekumana 3

  Kada sam video ogroman Kardov

  51440 Poreč

  članak, rekoh sebi, šta je ovim ljudima, ne

  misle valjda da smo svi književni teore‐

  Draga Natali,

  tičari. Međutim, i članak je izvanredan,

  Šta mislimo o tvojim crtežima, najtač‐

  nastavite samo tako.

  nije ćemo odgovoriti time što ih, pod

  Jedna stvar mi je zasmetala, čini mi se

  tvojim imenom, objavljujemo već u ovom

  da objavljivanje Farmerovog romana u

  broju »Alefa«. Očekujemo nove crteže.

  ovakvom rascepkanom stanju nije fer.

  Roman je savršen, remek‐delo, onoliko

  koliko je Hajnlajnov loš toliko je ovaj

  dobar, ali zašto u dvoredu, u nastavcima.

  Farmer je zaslužio knjigu u tvrdom

  povezu. Zar ne?

  Zoran Stojaković

  NIŠ

  Znate šta? Prvo nećete Hajnlajna jer

  vam je infantilan, onda oplakujete Farme‐

  ra jer je suviše dobar za jedno ovakvo

  izdanje. Svetu se ne može ugoditi, to mi je

  sada jasno na najneposredniji moguć

  način... Farmer je čekao petnaest godina

  da bude objavljen u Jugoslaviji. Mogli

  smo da ga objavimo ovako kako ga štam‐

  pamo u Alefu ili da ga ne objavimo

  uopšte. Posmatrajte stvari na taj način.

  Činimo sve što je u našoj moći da

  obezbedimo najbolja moguća dela za

  štampanje. Naš zaostatak za postojećim

  SF delima je toliki da nemamo mo‐

  gućnosti da biramo kako ćemo šta

  štampati. Ma šta radili, ma koliko novih

  izdanja uvodili, mi ćemo i dalje samo

  kaskati za glavnim svetskim SF zbiva‐

  njima. Trendovi promiču kraj nas a da mi

  toga nismo ni svesni. Slikovito je to rekao

  jednom prilikom naš saradnik A. B. Ne‐

  deljković za jednu novost u američkom

  filmu. »Oni ukidaju kao zastarelo, a ja

  nisam ni znao da to postoji.. .«

  5

  Poglavlje 1

  R E V O L T

  Pri kraju dvadeset šestog veka veliki talas Nauke najzad je počeo da jenjava. Duge serije pronalazaka koji su gotovo hiljadu godina oblikovali svet približavale su se svršetku. Beše otkriveno sve. Svi veliki snovi iz prošlosti behu ostvarivani jedan za drugim.

  Civlizacija je u potpunosti mehanizovana — pa ipak, mašine su gotovo iščezle sa lica Zemlje. Skrivene u gradskim zidovima ili, pak, pohranjene duboko pod površinom, savršene mašine nosile su breme sveta na svojim plećima. Roboti su, tiho i nena-metljivo, udovoljavali potrebama svojih gospodara, radeći svoj posao tako dobro da je njihovo prisustvo među ljudima delovalo prirodno kao i rađanje sunca.

  Trebalo je još štošta savladati u carstvu čiste nauke; astronomi, koji više nisu bili vezani za Zemlju, imali su dovoljno posla za narednih hiljadu godina. Međutim, društvene nauke i umetnosti behu postale glavna preokupacija ljudske rase.

  U godini dve hiljade šestotoj, najsuptilniji ljudski umovi nisu se više mogli naći u laboratorijama.

  Najslavnija svetska imena behu imena umetnika i
filozofa, zakonodavaca i državnika. Inženjeri i veliki pronalazači definitivno su pripadali prošlosti. Kao ljudi koji su do tada pomagali konačnom istrebljenju dugo‐iščezavajućih bolesti, oni su svoj posao uradili tako dobro da uopšte više i nisu bili potrebni.

  Trebalo je da prođe pet stotina godina da bi se klatno vratilo natrag.

  Pogled iz studija oduzimao je čoveku dah s obzirom da se duga, zakrivljena prostorija nalazila na visini od preko dve milja iznad baze Centralnog tornja. Pet ostalih divovskih zgrada beše grupisano dole a njihovi metalni zidovi, obasjani zracima jutarnjeg sunca, presijavali su se u svim bojama spektra. Još niže, pružala su se kvadratna polja automatskih farmi i negde u daljini, kroz izmaglicu horizonta, gubila se iz vida. Ali za Ričarda Pejtona II kao da je sva ova lepota prizora i pejsaža bila iznenada uzaludna i izgubljena; ljutito je koračao između krupnih blokova sintetičkog mermera, što beše sirovina za njegove umetničke kreacije. Ogromna obojena masa veštačkog stenja u potpunosti je dominirala studijom; najvećim delom to behu grubo tesane kocke dok je izvestan broj gromada već počeo da poprima oblike životinja, ljudskih bića i apstraktnih formi koje se nijedan geometričar ne bi usudio da definiše i imenuje.

  Sedeći neudobno na deset tona teškom dijamantnom bloku — najvećem koji je ikada

  sintetizovan — umetnikov sin pozdravi slavnog oca sa izrazom neprijateljstva.

  »Čini mi se«, primeti zlovoljno Ričard Pejton II, »da mi ne bi smetalo kad ti ne bi radio ništa i pritom bio zadovoljan — ukoliko bi bio ljubazan. Izvesni ljudi se odlikuju time i, u celini uzev, čine svet zanimljivijim. Međutim, razlog zbog kojeg želiš da studiraš inženjering nadmašuje moje moći shvatanja.

  Da, jasno mi je da ćemo ti dopustiti da tehnologiju uzmeš kao glavni predmet, ali

  nikada nismo ni pomislili da si to tako ozbiljno odlučio. Kada sam bio u tvojim godinama, imao sam strast prema botanici — međutim, nikada je nisam učinio glavnom

  životnom preokupacijom. Da li ti je te ideje usadio u glavu profesor Ćandras Ling?«