Alef Science Fiction Magazine 001 Read online

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 1 Avgust 1987 600 din.

  SADRŽAJ

  Reč urednika .................................................................................................. 2

  Pisma ............................................................................................................. 3

  Horhe Luis Borhes: ALEF ................................................................................ 5

  Umro je Teri Kar .......................................................................................... 13

  Robert Silverberg: STANICA HOKSBIL .......................................................... 15

  Robert Silverberg ......................................................................................... 45

  Ursula Legvin: REČ OSLOBOĐENJA .............................................................. 46

  Filip Kirval: AUTOMATSKA PSIHOZA ............................................................ 51

  Edvin Čarls Tab: EVANI ................................................................................ 58

  Brajan Stejblford: INŽENJER I DŽELAT ......................................................... 64

  Intervju: LARI NIVEN .................................................................................... 74

  Najznačajnije knjige 1986 ............................................................................ 79

  A.B. Nedeljković: GRANICE SF ŽANRA ......................................................... 84

  Možda niste znali ......................................................................................... 84

  Novi filmovi .................................................................................................. 86

  Nove knjige .................................................................................................. 88

  Novela 1986 ................................................................................................. 90

  Tragičan kraj Alise Šeldon ............................................................................ 91

  Vesti ............................................................................................................. 92

  Zanimljivosti ................................................................................................. 94

  Robert Hajnlajn: GRAĐANIN GALAKSIJE, I ................................................... 98

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje:

  NIŠRO

  »DNEVNIK«,

  OOUR

  IZDAVAČKA

  DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  Odgovorni urednik Urednik Likovni prilozi Likovni urednik Milorad Predojević Boban Knežević Bob Živković Dragoljub Stanković 1

  REČ

  UREDNIKA

  Prijatna je dužnost napisati uvodnik za prvi broj novog SF časopisa.

  Posebno u našim, jugoslovenskim prilikama, u kojima su revije sličnog

  karaktera prava retkost.

  Nastanak časopisa ALEF uslovilo je nekoliko faktora, među kojima je

  najvažniji dobar prijem na koji su, kod vas dragi čitaoci, naišla postojeća

  »Dnevnikova« izdanja iz oblasti naučne fantastike: SF serija Roto‐biblioteke X‐

  100 i edicija Supernova. Pažljivim praćenjem svih vaših predloga, kojima ste nas u protekle dve godine, otkad redovno objavljujemo SF, doslovno zasipali,

  opredelili smo se za novo izdanje koje bi trebalo da naiđe na odobravanje

  najšireg kruga čitalaca ‐ za mesečni časopis revijalnog karaktera.

  U osnovi programske orijentacije ALEFA predviđena su prozna ostvarenja: naslovna novela sa bio‐bibliografskim podacima o autoru, roman

  u najviše četiri nastavka i kraće priče najpoznatijih svetskih SF autora.

  Teorijski prilozi biće popularno pisani, a obuhvataće sve što vas bude

  interesovalo. Svaki broj donosiće po jednu epizodu SF stripa, intervju s nekim

  od najpoznatijih svetskih SF majstora, velik broj vesti, stranih i domaćih, a neprekidno ćemo pratiti SF izdavaštvo u svetu i u zemlji, pripremati

  odgovarajuće bibliografije i, u posebnoj, obimnoj rubrici Pisma odgovarati na

  vaša interesovanja.

  U prvom broju, na žalost, nema domaće naučno‐fantastične priče, za

  koju je u budućim brojevima prostor rezervisan. Šaljite nam svoje priče,

  likovne priloge i teorijske SF ‐ radove ‐ najkvalitetnije ćemo objavljivati, Šaljite nam i vesti i izveštaje iz svojih sredina o događajima vezanim za SF i

  fanovske aktivnosti. U sledećem broju uvodimo rubriku Oglasi u kojoj ćete, pod ođredenim uslovima, moći da oglašavate prodaju i kupovinu svega što je

  vezano za SF i sve oblasti koje su na bilo koji način ovoj komplementarne.

  Početnu koncepciju ALEFA ponudili smo vam već njegovim prvim brojem.

  No, ona treba da bude shvaćena na pravi način: to je tek predlog na koji vi

  treba da reagujete, a mi ćemo se, u skladu sa svojim mogućnostima

  prilagoditi željama većine. Dakle, pažljivo prelistajte i pročitajte prvi broj ALEFA i opišite nam svojeutiske. Sva pisma pažljivo ćemo pročitati, na najzanimljivija odgovoriti, a sve predloge ozbiljno razmotriti.

  ALEF želi da bude vaš časopis!

  BOBAN KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  OVO JE RUBRIKA KOJOM ĆE SE OSTVARIVATI ZNAČAJAN DEO SARADNJE ALEFA SA

  SVOJIM ČlTAOCIMA. NO, KAKO ZA PRVI BROJ NEMAMO PISAMA KOJA SU

  UPUĆENA DIREKTNO ČASOPISU ‐ KORISTIĆEMO NEKA KOJA SE ODNOSE NA DRUGA

  »DNEVNIKOVA« SF IZDANJA, KOMENTARIŠUĆI IH NA NAČIN KAKO ĆEMO TO ČINITI

  U BUDUĆE.

  Poštovani druže uredniče,

  želim, koliko mogu, da doprinesem kvalitetu i popularnosti novopokrenute SF

  biblioteke X‐100.

  Razumijem da vaša izdavačka kuća slijedi uhodani način izdavanja X‐100 romana i

  u SF izdanjima, ali mislim da je to nemoguće u potpunosti ostvariti. Pokretanjem SF

  izdanja u sastavu pomenute biblioteke, vi ste ušli u poseban žanr, posebnu književnu vrstu, nešto znatno ozbiljnije i kvalitetnije ‐ i morate uzeti u obzir da raša SF izdanja čita krug čitalaca koji ozbiljno gledaju na SF, kojima je važan i autor romana, koji vole znati i prevodioca i naslov originala, i autora ilustracije na naslovnoj stranici.

  Po potpisnicima pisama koja su do sada objavljena, vidi se da tu ima ljudi koji se SF-om bave i malo ozbiljnije, i koji ove romane neće baciti kad ih pročitaju, nego će im naći mjesto na polici, u zbirci ostalih SF ostvarenja.

  Vidim da ste usvojili mnogo prijedloga čitalaca, i to zavređuje pohvale. Naročito imponira ozbiljnost u kontaktu sa čitaocima (odgovori).

  S najboljim željama, vaš odani

  MIRKO STIPANOVIĆ

  TOUNJ

  Kao što vidite, dragi Mirko, u ALEFU je sve na svom mestu: originalni naslovi objavljenih dela, godina izdanja, imena prevodilaca, ilustratora... Vaše pismo staro je više od godinu dana, a mnogo sličnih bilo je i pre i posle njega. Svesni smo vrednosti i značaja naučne fantastike i odgovornosti za posao kojim se bavimo, ali nije uvek moguće naći najprihvatljivije rešenje. Neko želi zabavu, neko pravu književnost, jedni često neće da razumeju one druge. Zato budite spremni da vam se ne dopadne baš

  sve što ćete naći u ALEFU.

  Poštavana Redakcijo,<
br />
  pisci koje vi objavljujete u svojim edicijama, po svoj prilici su samo vaši: ni za jednog ranije nisam čuo. Znate li vi da postoje jedan Lem, Legvinova, Sterdžen, Dik, Zelazni?

  Znate li da postoji i takav pisac kao što je Farmer i njegova »svet‐reka« serija, koja vapije da bude objavljena i kod nas?

  Ne bih želeo da me pogrešno shvatite, to što vi radite i nije tako loše ali morate imati na umu da kod nas već postoji izgrađena čitalačka publika koja je navikla na određen nivo kvaliteta SF dela. Pružite nam ponešto od toga kvaliteta.

  ALEKSANDAR UŽAR

  BEOGRAD

  3

  I površnim pogledom na sadržaj prvog broja ALEFA, videćete da smo čuli za mnoge od pisaca koje vi pominjete. Da smo čuli i za mnoge druge, moći ćete da se uverite u narednim brojevima.

  Uz put, niste sasvim pravedni prema našim dosadašnjim edicijama: SF seriji Roto‐

  biblioteke X—100 i ediciji Supernova. Već u njima objavili smo dela Bliša, Klarka, Sterdžena, braće Strugackih, Simaka, Lin Karter, Pola i Vilijemsona, Dilejnija... U

  sledećim sveskama moći ćete da čitate i Hajnlajna, Diša, Kejt Loumer, Ursulu Legvin i mnoge druge autore koji pripadaju samom vrhu ovoga žanra.

  Što se tiče Farmera, vi ste jedan od mnogih čitalaca koji predlažu objavljivanje njegove »svet‐reka« serije, i mi smo preduzeli potrebne korake da je dobijemo.

  Zasad, otkupili smo autorska prava za prvi roman iz serije Uputite se ka svojim

  rasutim telima, i moći ćete, u četiri nastavka, da ga pročitate u ALEFU odmah posle Hajnlajnovog romana. Ukoliko vam se roman dopadne, razmislićemo o objavljivanju i

  ostalih iz serije, ali to neće biti nimalo jednostavno, s obzirom da je reč o izuzetno obimnim knjigama. No, o tom, potom!

  Poštovani uredniče,

  veliki sam poklonik SF‐a i pratim sve što se kod nas pojavi u bilo kom obliku, te me tako raduju i vaši potezi na ovom polju. Međutim, postoji nešto što me uporno nervira.

  Svim izdavačima sam pisao i niko mi nije odgovorio: zašto science fiction prevodite kao naučna fantastika. Engelsko fiction ni u kom slučaju ne može biti fantastika. Molim odgovor.

  MARIO MIROSLAVAC

  RIJEKA

  Tek smo počeli ozbiljnije da se bavimo naučnom fantastikom (desetak je godina

  modernog SF‐a u Jugoslaviji), a već se sjatilo pregršt najrazličitijih mišljenja i stavova o svemu i svačemu vezanom za ovaj žanr. Kao da ne znamo ill ne želimo da znamo

  kako da zovemo to što volimo: SF, naučna fantastika, znanstvena fantastika, ili možda beletristika, spekulativna fantazija i ko zna šta još. Nismo sigurni, ali pretpostavljamo da nigde u svetu ne postoji takva zbrka kao kod nas. Nastala je, izgleda, najviše zbog toga što svako želi da ima svoje mišljenje, obavezno različito od drugih, a kako nema dovoljno raziičitih a razboritih ideja, nastaju svakakve tvorevine. Stvar je, međutim, vrlo jednostavna i ni izbliza ne zaslužuje pubiicitet koji joj se pridaje.

  »Science fiction« nisu dve reči, već je to jedinstven izraz, slogan, koji ima jedno značenje, pri ćemu reči koje ga tvore gube svoja osnovna semantička obeležja. Dakle, sintagma »science fiction« ne može se rastaviti na »science« i »fiction«, pa se tako rastavljena prevoditi na srpskohrvatski jezik. Naprotiv, mora se posmatrati zajedno, kao jedan izraz, kao jedinstvena fraza. Dakle, na engleskom govornom podrucju postoji deo knjižćvnosti koji se označava kao »science fiction«, i mi ga nazivamo naučna ili znanstvena fantastika.

  Uostalom, dovoljno je samo SF, jer je ceo svet već prihvatio tu skraćenicu ‐ čak se ona, kao latinično SF, provlači i kroz istočnjačka ideogramska pisma.

  4

  Horhe Luis Borhes

  ALEF

  O God, i could be bounden in a

  nutshell and count myself a King

  of infinite space.

  HAMLET, II. 2.

  But they will teach us that Eternity

  is the Standing still of the Present.

  Time, a Nunc‐stans (as the Schools call it)

  which neither they, nor any else

  understand.

  no more that they woula i Hic‐stans

  fon an

  Infinite greatnesse of Place.

  LEVIATHAN, IV. 46

  Vrelog februarskog jutra u kome je umrla Beatris Viterbo, nakon gordog ropca koji

  ni na tren nije zapao u plačevnost ili strah, primetih da je na gvozdenim panoima na Trgu Konstitusion ponovo nekakva reklama za cigarete od žutog duvana; to me je zabolelo jer shvatih da se široki svet bez zastoja već udaljava od nje i da je ta promena samo prva u beskrajnom nizu. Promeniće se svet, ali ne i ja, pomislih sa setnom sujetnošću; jednom bi je, znam, moja pusta odanost ražestila; sad kad je mrtva, mogao

  sam se posvetiti uspomeni na nju, bez nade, ali i bez poniženja. Setih se da je 30. aprila njen rođendan; posetiti na taj dan kuću u ulici Garaj i pozdraviti njenog oca i Karlosa Arhentina Danerija, njenog brata od strica, bio je čin učtivosti, besprekoran, možda neizbežan. Opet bih pričekao u malom, krcatom salonu, opet bih proučavao položaj njenih mnogobrojnih portreta. Beatris Viterbo iz profila u boji; Beatris sa maskom na karnevalu 1921; Beatrisina prva pričest; Beatris na dan svog venčanja sa Robertom Alesandrijem; Beatris nedugo posle razvoda na jednom ručku u Konjičkom klubu; Beatris u Kilmesu sa Delijom San Marko Porsel i Karlosom Arhentinom; Beatris sa pekinezerom koga joj je poklonio Viljegas Aedo; Beatris se smeši iz tročetvrtinskog anfasa sa rukom na podbratku... Ne bih morao, kao nekad, da opravdavam svoje prisustvo skromnim darivanjem knjiga; knjiga čije sam stranice napokon naučio da rasecam kako se mesecima kasnije ne bih uverio da su netaknute.

  Beatris Viterbo je umrla 1924; od tada nisam propustio nijedan 30. april da ne svratim u njenu kuću. Obično bih stizao u sedam i četvrt i ostajao oko dvadeset pet minuta; svake godine dolazio sam malo kasnije i ostajao malo duže; 1933. priskoči mi u pomoć pljusak: morali su me pozvati na večeru. Iskoristih, naravno, tako povoljnu priliku; 1934. pojavih se, već beše prošlo osam, sa kutijom sanfeanskih kolačića; potpuno prirodno, ostadoh na večeri. I tako, o setnim i jalovo ljubavnim godišnjicama, sticao sam malo‐pomalo poverenje Karlova Arhentina Danerija.

  Beatris je bila visoka, krhka, sasvim lako povijena; bilo je u njenom hodu (ako je dozvoljeno upotrebiti oksimoron) kao neke ljupke trapavosti, nekog nagoveštaja opijenosti; Karlov Arhentino je rumen, pozamašan, sed, finih crta. Obavlja ne znam 5

  kakav nevažan posao u jednoj maloj biblioteci u južnom predgrađu; odlučan je ali i nekoristan; donedavno noću i praznicima nije izlazio iz kuće. I posle dva kolena kod njega se sačuvalo italijansko »s« i bujna gestikulacija. Njegova umna delatnost je neprekidna, strastvena, hirovita i krajnje beznačajna. Vrca neupotrebljivim analo-gijama i besplodnom sitničavošću. Ima (kao Beatris) lepu krupnu i tanku ruku. Nekoliko meseci bio je opsednut Polom Forom, manje zbog njegovih balada, nego zbog ideje o

  nepotamneloj slavi, »On je kralj francuskih pesnika«. ponavljao je nerazumno. »Zalud ćeš se buniti; ne, neće ga stići ni najotrovnija tvoja strelica.«

  Tridesetog aprila 1941. dopustio sam sebi da kolačićima pridodam bocu domaćeg

  konjaka. Karlov Arhentino ga je probao, ocenio da nije loš, posle nekoliko čašica, započeo odbranu modernog čoveka.

  — Doživljavam ga — reče uz pomalo neobjašnjivu živost — u njegovoj radnoj sobi, kao u recimo gradskoj stražarskoj kuli, sa telefonima, telegrafima, fonogravima, radiotelefonskim aparatima, kinematografima, čarobnim lampama, rečnicima, redo-vima vožnji, podsetnicima, biltenima...

  Primeti da za čoveka sa takvim preimućstvima nema svrhe putovati; naš XX vek izmenio je priču o Muhamedu i bregu; danas bregovi hrle modernom Muhamedu.

  Tako mi se neprikladnim učiniše ove misli, tako visokoparno i opširno njegovo izlaganje, da ih smesta dovedoh u vezu sa književnošću, upitah ga zašto ih ne zapiše.

  Kako sam i predvideo, odgovori da je to već učinio: ta i druga, ništa manje nova shva‐

  tanja, izložena su u Uvodnoj
pesmi, Pristupnoj pesmi ili prosto Pesmi‐prologu speva na kome radi već više godina, bez reklame, bez zaglušne buke, držeći se stalno ona dva oslonca po imenu rad i osama. Prvo, puštao bi mašti da se širom riskrili; zatim je pristupao doterivanju. Spev se zvao Zemlja; u pitanju je bio opis planete koji naravno nije bio lišen živopisnih odstupanja i smelih apostrofa.

  Zamolih ga da mi pročita neki, makar kratak odlomak. Otvorio je fioku pisaćeg stola, izvadio podebeo svežanj listova iz bloka sa odštampanim zaglavljem biblioteke

  »Huan Krisostomo Lafinur« i pročita sa zvonkim zadovoljstvom u glasu:

  Vidih, poput Grka, gradove ljudi pune,

  Poslove, dane, vedre tmurne i glad pored njiva;

  Ne ulepšavam, da krivim imena ne umem,

  Ali voyage o kom pričam, autor da ma chambre se

  zbiva.

  — U svakom pogledu zanimljiva strofa — umovao je.

  Prvi stih pobira aplauz profesora, akademika, heleniste, mada ne i nadriučenih —

  znatnog dela mnjenja; drugi prelazi sa Homera na Hesioda (pravo prećutno poklonjenje

  — na fronti‐spisu blistave građevine — ocu didaktičke poezije), okrepljujući postupak čija je preteća u Svetom pismu: nabrajanje, nizanje ili konglobacija; treći — baroknost, dekadentnost, pročišćen i fanatičan kult forme? — sastoji se iz dva jednaka polustiha, četvrti, prostodvojezički, obezbeđuje mi bezuslovnu podršku duša prijemčivih za polet-ne izazove duhovnosti. Da ne pominjem neobičnu rimu i slike koje mi dozvoljavaju, bez

  cepidlačenja, da u četiri stiha zgrnem tri učene aluzije koje obuhvataju tridesetak vekova zgusnute književnosti: prvu na Odiseju, drugu na Poslove i dane, treću na besmrtnu tričariju koju nam je u dokolici priuštilo Savojčevo pero... Ponovo uviđam da je modernoj umetnosti neophodan melem smeha, scherzo. Bez sve šale, Goldonija —