Alef Science Fiction Magazine 021 Read online

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 20.

  S A D R Ž A J

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Brajan Oldis: BALAVO DRVO ........................................................................... 3

  Ian Votson: NAROD NA LITICI ....................................................................... 48

  R. A. Laferty: VEOMA, VEOMA DUGO .......................................................... 57

  Rej Bredberi: DIVNA SMRT DADLIJA STONA ................................................ 63

  Barington Dž. Bejli: JA I MOJ ANTRONOSKOP .............................................. 71

  Igor Bratož: ATASKILSKA BIBLIOTEKA ........................................................... 89

  Edgar Alan Po: LAŽA SA BALONOM .............................................................. 97

  Norman Spinrad: O TVRDOM SF‐u .............................................................. 111

  KNJIGE ......................................................................................................... 121

  INTERVJU: Rej Bredberi .............................................................................. 127

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ UREDNIKA

  Između sastavljanja prošlog i ovog broja »Alefa« beležimo dva događaja od

  posebnog značaja za jugoslovenske SF prilike: održan je dvanaesti SFerakon i konačno se pojavila Prosvetina SF enciklopedija.

  SFerakon je održan trećeg vikenda maja i privukao je znatan broj SF ljubitelja,

  čitalaca i profesionalaca. Bez stranih gostiju i bez pompeznih najava, za ovogodišnje okupljanje u Zagrebu karakteristični su poslovično dobra organizacija i uzuzetno ugodna atmosfera, a osnovna vrednost je to što već deceniju održavamo niz od bar

  jedne SF konvencije godišnje. Inače, centri fanovskih aktivnosti u Jugoslaviji beleže male rokade; uz Zagreb, tu su već više godina prisutni Beograd i Subotica, ponovo

  probuđena Ljubljana i sve jači Split. Osijek kao da pomalo gubi dah, a Niš i Skoplje možemo smatrati nepostojećim. Bilo kako bilo, posmatrajući stanje SF‐a u našoj zemlji kroz fanovsku aktivnost (nikad više fanzina — i redovnijih i boljih, što je osnovno merilo vrednosti rada pojedinih klubova) možemo biti više nego

  zadovoljni. Problemi (nedostatak sredstava i profesionalnija orijenta‐cija) nisu novi i nisu lako rešivi u ekonomskom haosu koji nas okružuje.

  Pretplatnici na Prosvetinu SF enciklopediju čekali su više od četiri godine da dobiju knjigu (zapravo, knjige — konačna verzija ima dva toma) ali njihovo strpljenje se više nego isplatilo. Uz sve moguće prigovore i mane koje će pojedinci

  pronaći, ova enciklopedija je pravo blago za ljubitelje SF‐a u Jugoslaviji. Njenu vrednost najpre ćemo shvatiti ako se prisetimo činjenice da SF enciklopedije postoje još samo na tri jezika; na engleskom dve (čuvena Nikolsova stara sada već

  dvanaest godina i novija, ali vrlo površna, Ganova), na francuskom i nemačkom po

  jedna, s tim da je francuska beznadežno zastarela i neobjektivna (O Krleži, recimo,

  piše pet puta više nego o Silverbergu, što je iz SF perspektive cista besmislica), a nemačka uopšte i nije enciklopedija već ilustrovani enciklopedijski leksikon autora i dela prevedenih na nemački jezik. Sve u svemu, ispada da je naša SF enciklopedija

  trenutno najsavremenija i najsveobuhvatnija u svojoj klasi. Sa stanovišta SF‐a na neengleskom govornom području, nema premca u pristupu i obradi, a njena

  vrednost u domaćim okvirima, najjednostavnije rečeno, je kapitalna.

  Na kraju, parafraziraću reci Zorana Živkovića sa svečane promocije održane u Narodnoj biblioteci Srbije početkom juna. Podsetio nas je da je Nikols u svojoj enciklopediji, najcenjenijoj u svetu, na Jugoslaviju potrošio svega nekoliko reći, locirajući je negde u istočnoevrpsko dno. Posle izlaska Prosvetine SF enciklopedije

  niko više nikada neće moći u nekom budućem sličnom ostvarenju da na odrednicu

  o Jugoslaviji potroši rečenicu ili dve. Moraće da piše mnogo, mnogo više.

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  3

  Znaš, zaista sam mnogo zaokupljen četvrtom dimenzijom«, reče plavokosi mladić, sa odgovarajućom ozbiljnošću u glasu.

  »Mm...«, odvrati njegov drug, zureći u noćno nebo.

  »Izgleda da se u poslednje vreme baš puno primećuje. Zar ne misliš da se uočava u

  crtežima Obrija Birdzlija?«

  »Mm...«, opet će njegov drug.

  Stajali su na malom uzvišenju istočno od pospanog gradića Istočne Engleske Kotersola, posmatrajući zvezde, drhteći pomalo na hladnom februarskom vazduhu.

  Obojica su tek bili zašli u dvadesete godine. Onaj obuzet četvrtom dimenzijom zveo se Brus Foks; bio je visok i plav, zaposlen kao mlađi činovnik u advokatskoj firmi Prender-gast i Taut u Noriču. Drugi, od koga smo do sada dobili samo poneko »mm...«, mada će uveliko biti junak naše priče, zvao se Gregori Rols. Bio je visok i crn..sa sivim očima na lepom i inteligentnom licu. On i Foks zarekli su se da će razmišljati o velikim stvarima i tako se, bar po sopstvenom ubeđenju, razlikovati od ostalih stanovnika Kotersola ovih poslednjih godina devetnaestog veka.

  »Eno još jednog!« uzviknu Gregori, konačno izgovorivši više od jednog glasa.

  Pokazao je prstom ka sazveždu Aurige. Jedan meteor proleteo je preko neba kao iskrica odbegla od Mlečnog puta, i zamro u letu.

  »Divno!« rekoše obojica u glas.

  »Čudno«, reče Foks, započinjući često korišćenom frazom, »zvezde i ljudski um su

  tako povezani i uvek su i bili, čak i u vekovima neznanja pre Čarlsa Darvina. Čini se da uvek igraju nejasno određenu ulogu u onome što čovek radi. A meni pomažu i da razmišljam o velikim stvarima. Pomažu li i tebi, Greg?«

  »Znaš šta ja mislim — mislim da su neke od tih zvezda možda naseljene. Ljudima,

  mislim.« Disao je teško, ponesen sopstvenim recima. »Ljudima koji — možda bolji od nas, žive u pravednom društvu, divni ljudi...«

  »Znam, svi do jednog socijalisti!« uzviknu Foks. Jedino po ovom pitanju nije delio

  napredna shvatanja svoga druga. Slušao je on kako gospodin Taut govori u kancelariji, i mislio je da zna bolje nego njegov bogati prijatelj kako ti socijalisti, o kojima se toliko mnogo čuje u poslednje vreme, podrivaju društvo. »Zvezde pune socijalista!«

  »Bolje nego zvezde pune hrišćana! A da su zvezde pune hrišćana, bez sumnje bi nam već ovamo poslali misionare da propovedaju njihovo Jevanđelje.«

  »Pitam se da li će se ikad putovati na druge planete kao što su predskazali Nansou

  Grin i gospodin Žil Vern«, reče Foks, kad ga pojavljivanje novog meteora zaustavi u pola rečenice.

  Kao i prethodni, i ovaj meteor izgledalo je da dolazi negde iz pravca Aurige. Leteo

  je polako, sijajući crvenim sjajem, i veličanstveno plovio prema njima. Obojica su istovremeno uzviknuli i stegli jedan drugom ruku. Bleštava iskra na nebu sada je bila veća, tako da se u njenom crvenom odsjaju videla i narandžasta svetlost. Preletela im je iznad glava (posle su raspravljali o tome da li se išta čulo dok je
prolazila) i nestala iza jednog vrbaka. Znali su da je bila blizu. Za trenutak, zemlja je bila obasjana njenim sjajem.

  Gregori je prvi prekinuo tišinu.

  »Brus, Brus, jesi li video? to nije bila obična vatrena lopta!«

  »Bila je tako velika! Šta je to bilo?«

  »Možda je naš nebeski posetilac konačno došao!«

  4

  »Hej, Greg, ovo mora da je palo blizu farme tvojih prijatelja Grendonovih, zar ne?«

  »U pravu si! Moram sutra da posetim gospodina Grendona i da saznam da li su oni

  videli išta od ovoga.«

  Govorili su uzbuđeno, lupkajući nogama dok su provetravali pluća. Bio je to razgovor dva optimistički nastrojena mladića i sastojao se od mnogo nagađanja koja su počinjala sa »Zar ne bi bilo divno kad bi...«, ili: »Samo pretpostavi.«.Onda su zastali i smejali se sopstvenim apsurdnim verovanjima.

  »Mora da je skoro devet sati«, reče konačno Foks. »Nisam mislio da večeras ostanem toliko kasno. Čudno kako vreme prolazi. Najbolje da krenemo nazad, Greg.«

  Nisu bili poneli fenjer pošto je noć bila vedra i suva. Do prvih kuća u Kotersolu bilo je samo dve milje kolskim putem. Užurbano su pružili korak, držeći jedan drugog pod ruku za slučaj da se neko saplete u tragu od kola, jer je Foks morao da ustane u pet ujutru da bi biciklom stigao na posao tačno na vreme. Selo je bilo tiho, ili skoro tiho. U

  pekarevoj kući, gde je Gregori stanovao, gorela je gasna lampa i čuo se klavir. Kad su se zaustavili kraj sporednog ulaza, Foks reče zadirkujući:

  »Znači, sutra ćeš videti celu porodicu Grendon?«

  »Izgleda, osim ako ih onaj usijani svemirski brod nije već odneo u neki bolji svet.«

  »Reci mi pravo, Greg — ti u stvari odlaziš da vidiš lepu Nensi Grendon, zar ne?«

  Gregori ga u šali lupi po ramenu.

  »Nema potrebe da budeš ljubomoran, Brus! Odlazim da vidim oca, a ne kćerku.

  Mada je ona žensko, on je napredan a to, za sad, mora više da me zanima. Nensi je, istina, lepa, ali njen otac — ah, kod njenog oca je elektricitet!«

  Smejući se, veselo su se rukovali i pozdravili do sutra.

  Na Grendonovoj farmi bilo je mnogo manje mirno, kako će Gregori otkriti.

  *

  Idućeg jutra, Gregori Rols ustao je, kao što je imao običaj, pre sedam. Dok je palio gasnu svetiljku, razmišljajući kako bi pekar baš mogao da uvede struju, tok misli brzo mu se vratio na fenomenalnu pojavu na sinoćnom nebu. Gospođa Fen, pekarova žena,

  donela mu je toplu vodu za umivanje i ključalu za brijanje, a zatim i obilan doručak na velikom poslužavniku. Za sve to vreme, a naročito dok je jeo kašu i kotlete, Gregori je bio zaokupljen mislima, puštajući ih da slobodno lutaju svim mogućnostima koje je

  »meteor« osvetlio. Odlučio je da još u toku tog sata odjaše i poseti gospodina Grendona.

  Imao je sreće da, u ovom razdoblju svog života, može da provodi dane uglavnom

  kako mu se svidi, jer mu je otac bio prilično imućan. Edvard Role srećnim slučajem je, u vreme krimskog rata, upoznao Eskofijea i, uz malu pomoć velikog kuvara, izneo na tržište prašak za pecivo »Euginol«, koji je, budući malo više ukusan a malo manje štetan od proizvoda svojih konkurenata, postigao veliki komercijalni uspeh. Rezultat toga bilo je Gregorijevo školovanje na jednom od koledža u Kembridžu.

  Sada, pošto je diplomirao, bio je na pragu karijere. Ali koje karijere? Stekao je —

  više preko ostalih studenata nego onih koji su bili zvanično zaduženi da ga podučavaju

  — neka znanja iz egzaktnih nauka; njegovi pismeni sastavi pohvaljivani su a neke pesme su mu štampane, tako da je naginjao književnosti; a nelagodan osećaj da život svih onih koji su van privilegovanih slojeva nosi sa sobom i suviše mnogo jada navodio ga je da ozbiljno razmišlja o karijeri političara. I iz teologije stekao je dobre osnove, ali ga 5

  sveštenički poziv nije privlačio.

  Pošto njegovi odnosi sa ocem nikad nisu bili sjajni, rešio je da ne živi kod kuće dok razmišlja šta će sa svojom budućnošću. Nadao se da će, nastanjujući se na selu u srcu Istočne Engleske, da prikupi materijal za knjigu sa radnim naslovom »Lutanja sa socijalistom prirodnjakom«, koja će zadovoljiti sve njegove ambicije. Možda će Nensi Grendon, koja ume lepo da crta, da mu uradi mali amblem za naslovnu stranu... možda

  će mu biti dopušteno i da ga posveti svom prijatelju piscu, gospodinu Herbertu Džordžu Velsu...

  Obukao se toplo, jer jutro je bilo i hladno i tmurno, i sišao u pekarevu štalu. Kada je osedlao svoju kobilu Dejzi, uzjahao ju je i krenuo putem koji je životinja dobro poznavala.

  Iako je od izlaska sunca već bilo prošlo više od sata, i nebo i zemlja izgledali su izrazito turobno. Dve vrste pejsaža Istočne Anglije sretale su se ovde, uhvaćene bezglavim lutanjima reke Oust: neobradive pustare i neobradive močvare. Drveta su bila retka i zakržljala, tako da su se četiri velika bresta, što su rasla po strani Grendonove farme, videla iz velike daljine.

  Teren se blago dizao ka farmi, a kraj oko kuće obrazovao je nešto nalik na ostrvce

  u močvarnoj zemlji i nepravilnim vodenim površinama koje su vraćale nebu njegovu sivkastu boju. Kapija preko malog mosta bila je, kao i uvek, širom otvorena; pažljivo birajući gde će nagaziti, Dejzi se zaputila kroz blato ka štali, gde ju je Gregori ostavio da zadovoljno gricka ovas. Kaf i njeno štene, Lardi, vrteli su se oko Gregorijevih nogu, glasno lajući kao i obično, i on ih pomilova, krenuvši ka kući.

  Nensi mu užurbano izađe u susret pre nego što je stigao do ulaznih vrata.

  »Ovde je sinoć bilo dosta uzbuđenja, Gregori«, reče ona. On sa zadovoljstvom primeti kako ga je konačno oslovila po imenu.

  »Nešto sjajno i bleštavo!« reče ona. »Spremala sam se na spavanje, kad odjednom

  sva ta buka i onda svetio. Potrčala sam da pogledam kroz zavese, i vidim kako nešto ogromno, jajasto, tone u naše jezerce.« U njenom govoru, a naročito kad je bila uzbuđena, osećao se melodični norfolški naglasak.

  »Meteor!« uzviknu Gregori. »Brus Foks i ja bili smo izašli sinoć, kao i preksinoć, da gledamo divne meteore koji dolaze iz pravca Aurige svakog februara, kad videsmo jedan izuzetno veliki. Odmah sam rekao da doleće negde ovde blizu.«

  »Pa, umalo nije pao na našu kuću«, reče Nensi. Ovoga jutra izgledala je veoma milo, crvenih usana, sjajnih obraza i razbarušenih smeđih kovrdža. Dok je govorila, pojavila se njena majka u kecelji, sa kapicom na glavi i šalom na brzinu prebačenim preko ramena.

  »Nensi, ulazi unutra, smrznućeš se tako. Nisi valjda blesava! Zdravo, Gregori, kako

  si? Nisam mislila da ćemo danas da te vidimo. Uđi i ugrej se.«

  »Dobar dan, gospođo Grendon. Slušam o vašem divnom meteoru od sinoć«.

  »Bert Neklend kaže da je to bila zvezda padalica. Ja nisam sigurna šta je bilo, ali znam da je poprilično uznemirilo stoku.«

  »Vidi li se išta u jezercu?« upita Gregori.

  »Dođi da ti pokažem«, reče Nensi.

  Gospođa Grendon vrati se u kuću. Kretala se polako i dostojanstveno; veoma pravih leđa nosila je svoj neuobičajeni teret pred sobom. Nensi joj je bila jedina ćerka; imali su i mlađeg sina Arčija, tvrdoglavog momka koji se posvađao s ocem i sada je učio zanat kod kovača u Noriču; više žive dece nisu imali. Troje ih nije preživelo magluštine 6

  koje se smenjuju sa žestokim istočnim vetrovima, čime se odlikuju uobičajene kotersolske zime. Ali sada je farmerova žena neočekivano bila ponovo trudna i spremala se da se dolaskom proleća svom mužu rodi još jedno dete.

  Dok ga je Nensi vodila ka jezercu, Gregori je video kako Grendon sa svoja dva radnika radi na zapadom polju, ali oni mu ne mahnuše u znak pozdrava.

  »Zar tvog oca nije uzbudio sinoćni događaj?«

  »Jeste — bar kad se dogodio. Izašao je s puškom, a Bert Neklend sa njim. Ali ništa

  se nije videlo, osim mehurića po jezercu i pare nad njim, a jutros ništa nije hteo o tome da priča i rekao je da posao mora da se nastavi štagod se desilo.«

  Stajal
i su pored jezerca, tamne i pozamašne površine vode, sa trskom na suprotnoj

  obali iza koje su se pružala otvorena polja. Dok su posmatrali njegovu ustalasanu površinu, vetrenjača, crna i velika, bila im je sa leve strane. Tada Nensi pokaza ka njoj.

  Daščane stranice vetrenjače bile su dosta visoko zapljusnute blatom, a bilo ga je i

  na vrhu najbližeg belog krila. Gregori je sve to posmatrao sa zanimanjem. Nensi je, međutim, razmišljala o drugim stvarima.

  »Zar ne misliš da otac previše radi, Gregori? Kad ne radi napolju, on čita svoje knjige i priručnike o električnoj struji. Nikad se ne odmara, osim kad spava.«

  »Hm. Šta god da je upalo u jezerce, dobro je bućnulo! A sad se tu ništa ne vidi.

  Doduše, i voda je potpuno neprozirna«.

  »Pošto si mu ti prijatelj, mama je mislila da bi možda mogao nešto da mu kažeš.

  On ide na spavanje jako kasno — nekada oko ponoći, a ustaje u pola četiri ujutru. Da li bi popričao sa njim? Znaš da mama ne može ništa da mu kaže.«

  »Nensi, moramo da saznamo šta je to upalo u jezerce. Nemoguće da se rastvorilo.

  Koliko je duboka voda? Je li mnogo?«

  »Oh, ti me ne slušaš, Gregori Rols! Pusti taj meteor!«

  »Ovde se radi o nauci, Nensi. Zar ne shvataš...«

  »O, opet ta nauka, je l' da? Onda me ništa ne zanima. Zima mi je da stojim ovde. Ti

  možeš da razgledaš ako hoćeš, a ja idem unutra pre nego što se smrznem. To je ionako samo neki kamen pao s neba; čula sam kako su i otac i Bert Neklend to rekli.«

  »Mnogo Bert Neklend zna o takvim stvarima!« doviknu on za njom, imala je najlepše kovrdžice na vratu, ali on stvarno nije hteo da se upušta sa

  devetnaestogodišnjom farmerovom kćerkom. Šteta što više devojaka nije verovalo u slobodnu ljubav, poput većine njegovih muških poznanika.