Alef Science Fiction Magazine 005 Read online

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 5 Decembar 1987 700 d

  SADRŽAJ

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Pisma .............................................................................................................. 3

  Rodžer Zelazni – RUŽA ZA PROPOVEDNIKA .................................................... 5

  Portret pisca – Rodžer Zelazni ...................................................................... 30

  Nikolas Stjuart Grej – ČOVEK KOJI JE PRODAVAO ČAROLIJE ........................ 32

  Stiven King – JA SAM PROLAZ ....................................................................... 43

  Isak Asimov – DA VODIŠ BRIGU O NJEMU .................................................... 52

  Intervju – Filip Hoze Farmer ......................................................................... 68

  Orson Skot Kard – GDE JE PROBOJNA IVICA NAUČNE FANTASTIKE ............. 80

  Filmovi .......................................................................................................... 92

  Knjige ............................................................................................................ 94

  Vesti ............................................................................................................... 97

  PULSARKON III .............................................................................................. 98

  Dva zanimljiva mišljenja o noveli ................................................................ 100

  Zanimljivosti ................................................................................................ 101

  Žanrovski izrazi SF fanova ........................................................................... 102

  Filip Hoze Farmer – IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA ................................. 104

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Naslovna strana

  Vojislav Vasiljević

  Ilustracije

  Dobrosav Bob Živković

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ

  UREDNIKA

  Vaše primedbe na Alef odnosile su se uglavnom na to da je loše uvezan i

  da se raspada već nakon prvog čitanja. To je sada sređeno — korice su

  plastificirane, samim tim i čvršće, a časopis se povezuje ručno, što ga čini trajnijim. Ukazuje se i mogućnost da hartija bude kvalitetnija (bela), ali samo

  ukoliko se početni prijem Alefa kod čitalaca održi.

  Činimo sve što je u našoj moći da kvalitet priča u Alefu u bude na najvišem mogućem nivou, ali u okvirima prosečnog SF čitateljstva. Značajan

  korak napred je Farmerov roman koji, verujemo, neće izazvati toliko oprečnih

  mišljenja kao što je slučaj bio sa Hajnlajnovim »Građaninom galaksije«. Hajn‐

  lajnovo delo je dobra »space opera«, a Farmerov izvanredni SF roman je i dobra književnost. O Farmeru i njegovoj »Riverworld« seriji pročitaćete

  mnogo više u intervjuu, a za neki od narednih brojeva spremamo obimniji

  propratni tekst.

  Neke od priča iz dosadašnjih brojeva Alefa su sveže (napisane u posled‐

  njih nekoliko godina), ali pošto ima i onih starih i po dvadeset ili trideset godina, mnogi se pitaju zašto je to tako, zašto se ne izostavi starija SF

  literatura. To bi, u principu, bilo moguće, ali ne bi bilo dobro. Postoje tri jaka

  razloga protiv objavljivanja isključivo novih priča.

  Pre svega, kvalitetna književnost nije omeđena vremenom i pomo‐

  darstvom. Priča koja je vrhunska u trenutku objavljivanja, biće jednako dobra

  i poučna i za pet stotina godina. Primer za to naći ćete već u ovom broju, priča »Čovek koji je prodavao čarolije« stara je preko trideset godina, nije SF

  već fantazija, čak na samoj granici fantazije i realnosti, ali izuzetna je u svakom pogledu.

  Drugi razlog je u tome da smo mi za poslednjih deset godina, koliko traje

  ekspanzija SF izdavaštva u Jugoslaviji, uspeli da objavimo tek neznatni deo postojećih priča. Mnoga mala remek‐dela čekaju da budu pronađena i

  prevedena. Biće nam potrebno bar još deset godina da nadoknadimo

  zaostatak za svetskim tendencijama i koliko‐toliko uhvatimo korak sa

  savremenim SF zbivanjima.

  Sem toga, ta najnovija ostvarenja, slavljena i hvaljena, često se naslanjaju

  na neka prethodna ili čak predstavljaju kulminaciju određenog pravca — ali,

  izvađena iz konteksta, postaju nerazumljiva i gube sva ona dobra svojstva koja im se inače pripisuju. Izvanredno uputstvo za pristup književnosti i naučnoj fantastici predstavlja Kardov članak iz ovog broja, svojevrsni odgovor

  na Svonvikov prikaz postmodernizma, nedavno objavljen u Siriusu

  (avgustovski i septembarski broj). Vrednost članka nije u polemisanju sa

  Svonvikom, već u sadržaju drugog dela, u kome Kard predstavlja svoju viziju

  razvoja naučne fantastike i samog vrednovanja..

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  Poštovani drugovi,

  hronike« bolje od »Farenhajta 451«, ali u

  Divim vam se kada samo pomislim

  našem tekstu je omaškom napisano

  koliko je hrabrosti, znanja i upornosti —

  »prve knjige« umesto »prvi romani«, što

  oduševljenja — potrebno da se pokrenu

  dosta menja smisao — »Marsijanske

  jedne novine, a naročito mjesečnik tipa

  hronike«, ipak, ne možemo nazvati

  ALEF... Zato primite moje čestitke, uz

  romanom. Što se Van Vogta tiče, to je

  iskrenu nadu da će se časopis održati,

  pitanje ukusa. Jedini njegov roman, koji je

  pridobiti stalnu publiku i, vremenom,

  svojevremeno bio kult knjiga u Francuskoj

  dosegnuti kvalitet jednog opće priznatog

  (ako to išta znači), upravo je »Slan«, a

  domaćeg SF izdanja...

  slično je i u SR Nemačkoj. Međutim, kod

  Volim sve u SF‐u, pa mi je drago kada

  takvog pisca kao što je Vogt (vrlo

  mogu uporedo čitati priče poznatih i

  produktivnog, ali ujednačenog, bez

  manje poznatih ili sasvim nepoznatih

  izrazito uspešnih ostvarenja, bez velike

  pisaca, i to u onom rasponu inspiracije

  umetnićke vrednosti) teško je primeniti

  koji ide od čistog S‐a do čistog F‐a...

  uobičajene književne sudove.

  Ukratko: čitam ALEF i smatram da na

  našem tržištu ima mjesta i za druga

  Druže uredniče

  izdanja sličnog profila... Posebno me

  Drago mi je što i posle drugog broja

  oduševila priča G. Wolfea SMRT DR.

  magazina ALEF mogu da zadržim miš‐

  OSTRVA iz broja tri...

  ljenje da je ovo zaista odlična SF

  Jedan čitalac t
ražio je informaciju u

  literatura. Ovo je mišljenje i članova

  vezi s filmom ALIEN. Napisan je roman

  subotičkog SF kluba »Meteor« u čije ime

  pod istim naslovom, a pisac je Alan D.

  se javljam.

  Foster. (Warner Books inc. 1979...) No,

  Magazin ovakvog profila je ono što je

  kao što ste i sami napomenuli, roman ni

  do sada nedostajalo na jugoslovenskom

  izdaleka nije vrijedan filma...

  SF nebu. Smatram da »ALEF« kao SF

  U prvom broju, str. 97. pišete: »pos‐

  magazin nije konkurencija zagrebačkom

  toje autori koji su svojom prvom knjigom

  »SIRIUSU« već odavno potrebna dopuna.

  postigli najveći uspjeh i nikada kasnije...

  Dobro je što ste odlučili da »ALEF« izlazi u

  nisu uspeli da nadmaše svoj prvenac«... i

  drugoj polovini meseca, jer se time još

  onda navodite nekoliko primjera. U dva

  više umanjuje eventualno moguća konku‐

  se slučaja ne bih nikako složio:

  rencija sa »SIRIUSOM«.

  Čini mi se da se MARSOVSKE KRONIKE

  Smatram da bi trebalo da se prati i

  mogu nositi s FAHRENHEIT 451, što se

  propagira rad i aktivnosti jugoslovenskih

  tiče R. Bradburya, a da je SVIJET A (sa

  SF klubova (možda i predstavljanje svih?).

  svojim manje više uspjelim nastavcima)

  Ujedno molim sve one koji se bave

  bolji od SLAN‐a što se tiče A. E. Van

  naučnom fantastikom i žele da se uključe

  Vogta. (Moja dva omiljena pisca SF‐a).

  u rad SF kluba »Meteor« iz Subotice da se

  Naravno, moje je mišljenje subjektivno

  jave na sledeće kontakt adrese:

  pa se može diskutirati, ali to nije ni toliko

  bitno jer ja nisam polemičar...

  BULJOVČlĆ DRAGAN, 24000 SUBOTI‐

  U lijepoj nadi da će doći do suradnje,

  CA, KOSTOLANJI DEŽEA 5 ili RADANOV

  primite moje srdačne čitateljske i

  TOMISLAV, 24000 SUBOTICA, TRG 29.

  drugarske pozdrave...

  NOVEMBRA 1

  Petrovski Slobodan

  Sastanci kluba se održavaju svake prve

  Pula

  srede u mesecu u 19.00 h u prostorijama

  Za roman »Alien« koji pominjete znali

  Gradske biblioteke pod čijim pokro‐

  smo — izlazio je i kod nas u nastavcima;

  viteljstvom je i osnovan.

  međutim, čitalac je tražio obaveštenje u

  Drugarski pozdrav u ime članova

  vezi sa romanom po filmu »Aliens«... U

  »Meteora«

  pravu ste kada tvrdite da su »Marsijanske

  Dragan Buljovčić

  3

  Poštovana redakcijo Alefa,

  žati. »Alef« je zamišljen kao komercijalno

  Vaš pregled najkraćih SF priča zaista je

  izdanje koje treba da se proda u dvade‐

  simpatičan, ali bojim se da je prijevod

  setak hiljada primeraka, a to se ne može

  četvrte na listi neadekvatno obavljen

  postići visokim književnim kvalitetom. Vas

  čime joj je izgubljena poanta.

  nekoliko hiljada koji cenite pravi SF, knji‐

  Ukoliko je, a vjerujem da jest, origi‐

  ževno i umetnički kvalitetan, koji u fan‐

  nalan naslov bio COSMIC REPORT CARD

  tastici vidite mnogo više od puke popo‐

  tada bi prevod trebao glasiti: SVEMIROVA

  dnevne zabave, kojima »Alef« ne služi da

  (kosmosova, kosmička) SVJEDODŽBA.

  prekratite vreme u prevozu i čekaonica‐

  Slovo F, jedini sadržaj priče, u američkim

  ma, morate da shvatite da vas je malo,

  svjedodžbama

  označava

  negativnu

  da to što želite nije mišljenje većine, i da

  ocjenu.

  se na žalost, pomirite s tim. Za sada. Vre‐

  S najboljim namjerama i poštovanjem

  mena će se promeniti. Naši mladi čitaoci

  Darko Macan

  su pročitali Hajnlajnovog »Građanina ga‐

  Zagreb

  laksije«, navikli da kupuju »Alef« i zagrizli

  u Farmera. Mnogi će odustati, ali će mno‐

  Druže uredniče!

  gi i ostati. Posle Farmera sledi ponovo

  Htjela sam vam se javiti već poslije

  »space opera«, pa nešto teže... samo

  drugog broja Alefa, a pismo Darka iz Zag‐

  strpljenja, dragi čitaoci. Tek je peti broj,

  reba me definitivno potaklo da to i

  naše traganje za pravom formulom časo‐

  učinim.

  pisa još je daleko od cilja, ali, budite

  Slažem se u potpunosti sa Darkovim

  sigurni da će u svakom broju biti ponešto

  primjedbama i ostaje mi samo da se

  i za vas.

  iskreno nadam da je vaše objašnjenje za

  objavljivanje lošeg Heinleina samo pro

  Redakciji Alefa

  forma. Uvjerena sam da je budućnost

  Alef vam je stvarno dobra stvar. Ove

  Alefa samo u rukama ljubitelja dobrog SF‐

  prve brojeve je pravi užitak bilo čitati...

  a, a ljubitelji »space opere« i sličnog štiva

  da mi se nisu raspali u rukama bilo bi još

  nikako neće biti ti koji će stalno kupovati

  bolje, no, obećali ste ispravak tog

  SF časopis. Uostalom, i »Sirius« je primjer

  nedostatka, pa vas držim za riječ.

  za to; mnogi su ga napustili kada mu je

  Ostali čitaoci su vas već dovoljno nah‐

  kvaliteta bila opala, a vratili kada se i on

  valili, pa bih vam ja želeo skrenuti pažnju

  vratio kvalitetnijem SF‐u.

  na nešto drugo: nisu svi čitaoci povjes‐

  Neka Amerikanci biraju najčitanijeg po

  ničari SF književnosti. Mislim da je najveći

  svom ukusu; mislim da ni profil čitatelj‐

  broj onih koji, kad kupe neki SF časopis,

  stva niti kultura općenito nisu jednaki, pa

  očekuju da u njemu prije svega nadu

  zašto bi nam bio ukus u SF‐u.

  dobra SF ostvarenja, a tek na drugom i X

  Činjenica je da je papir nekvalitetan,

  tom mjestu su eseji i ostale teorijske

  ali estetski izgled uglavnom može proći.

  stvari. Ali pazite se! Izgleda da do pretje‐

  Ne znam što vam je čudno što čitatelj

  rivanja dolazi kada ljudi u uredništvu

  konstatira da je dvored oznaka za šund.

  postanu SF specijalizirani, pa misle da i svi

  Pa, pogledajte samo to izdanje.

  ostali ljudi žive samo za SF. Čuvajte se

  X‐100 je zaista edicija koju niti ja ne

  toga, smještajte i dalje svemir u svega 2‐3

  bih nikome ponudila, pa mi nije jasno

  cm debljine, a ne opise svemira.

  zašto je branite.

  (svemir=SF)

  Srdačan pozdrav

  Sa najboljim željama za uspjeh u tome

  Jovana Đurić

  pozdravlja vas

  ZAGREB

  Miljenko Cemelić

  Da. Ne znam odakle da počnemo. Ne

  VARAŽDIN

  možemo mnogo da branimo Hajnlajna i

  Smatramo da jedan teorijski članak po

  X—100 ediciju kada se stvari posmatraju

  broju nije mnogo. Munjeviti raz
voj nauč‐

  sa književne strane. Ali činjenice su slede‐

  ne fantastike u Jugoslaviji od 1976. godi‐

  će: prvih desetak brojeva X—100 edicije

  ne naovamo, praćen je i odgovarajućim

  su rasprodati i zahtevi za pojedinim izda‐

  porastom teorijskih priloga. SF jesu uglav‐

  njima su toliki da redakcija razmišlja o re‐

  nom priče, ali ne samo priče. Teorijski

  printima. Dalje, X—100 je trenutno najti‐

  članci mogu biti informativni, korisni, po‐

  ražnije jugoslovensko SF izdanje a izgledi

  učni... pročitajte samo Kardov iz ovog

  su da će se na tako visokom mestu i odr‐

  broja.

  4

  Rodžer Zelazni

  RUŽA ZA PROPOVEDNIKA

  I

  Toga jutra sam bio raspoložen za rad, pa sam se zabavljao prevođenjem jednog od svojih »Madrigala Makabr« na marsovski. Interfon je kratko zazujao i ja sam ispustio olovku i brzom, uvežbanom kretnjom pritisnuo dugme.

  — Gospodine G. — zapevušio je Mortonov mladalački kontraalt, — stari je rekao da

  bi trebalo odmah »ščepati onog prokletog, uobraženog stihoklepca« i poslati ga u njegovu kancelariju. Pošto ovde postoji samo jedan prokleti, uobraženi stihoklepac...

  — Ne dozvolimo ambiciji da se ruga korisnom, mukotrpnom radu — presekao sam

  ga.

  Tako, Marsovci su se ipak na kraju predomislili. Otresao sam nekoliko centimetara

  pepela sa opuška i povukao prvi dim otkako sam zapalio. Protekli meseci rada i nadanja težili su da se skupe u jedan trenutak, ali bez uspeha. Bilo me je strah da pređem tih nekoliko koraka i čujem Emorijeve reči, za koje sam već unapred znao da će ih izreći, a taj osećaj je potiskivao sve ostale. I tako, završio sam strofu koju sam prevodio i ustao sam.

  5

  Trebalo mi je nekoliko sekundi da stignem do Emorijevih vrata. Pokucao sam dvaput i otvorio ih, baš kada je zarežao: — Napred!

  — Hteli ste da me vidite? — brzo sam seo da ga poštedim toga da me sam pozove.

  — To je bilo brzo. Šta si radio, trčao?

  Posmatrao sam njegov izraz očinskog nezadovoljstva.