Alef Science Fiction Magazine 013 Read online

Išli su ponovo dok su se završni stihovi himne orili dvoranom. Istovremeno, ona i

  Zmija su osetili potrebu da se osvrnu i pogledaju ogromnu statuu boga Hama. Sva tri oka bila su čvrsto zatvorena. Stotinu tamnih odora šuštalo je oko njih dok su išli prema izlazu. Vernici su se polako razmicali praveći im prolaz.

  Razmakao se i poslednji red vernika kod vrata hrama i ona je mogla napolju da vidi

  svetlost sunca. Zastali su načas. Zmija je visoko podigao dragulj. A onda su pojurili kroz vrata i preko osvetljenih stepenica.

  Ponovo se zaorila himna. Kad su stigli do podnožja stepeništa, osvrnuli su se izbezumljeno, očekujući da vide kako ceo skup juri za njima. Ali čula se samo muzika.

  Suncem obasjan vrt orio se pesmom:

  36

  Sledi kapljicu u ruci,

  i pesmom osvoji svet.

  Veličaj slavu muškarca,

  kao i slavu žene.

  Paralizovanim od straha, oči su im bile prikovane za vrata hrama. Niko se nije pojavljivao na vratima. Zmija je koraknuo unazad i osmehnuo se.

  Ona je provukla prste kroz svoju ridu kosu i pogledala u Zmiju.

  — Ne idu za nama. — Glas joj je zvučao skoro razočarano. A onda se zakikotala. —

  Mislim da je dragulj naš.

  Ne miči se — ponovio je Hama.

  — Čujte... — počeo je Urson.

  — Ništa ti se neće desiti — nastavio je bog — ako ne napraviš neku glupost.

  Pokazali ste veliku mudrost. Nastavite tako. Treba puno toga da vam objasnim.

  — Kao na primer, šta? — upitao je Geo.

  — Krenuću od guštera — osmehnuo se bog.

  — Od čega? — upitao je Iimi.

  — Od guštera koji pevaju — objasnio je Hama. — Prošli ste malopre kroz onaj šumarak. Prošli ste kroz najstrašniji period svojih života. Odjednom ste čuli neku pesmu sa drveta. Šta je to bilo?

  — Ja sam mislio da je to bila ptica — odgovorio je Iimi.

  — Zašto baš ptica? — upitao je Hama.

  — Zato što je zvučalo kao ptica — odgovorio je Urson nestrpljivo. — Ko očekuje

  da gušter peva u tako divno jutro?

  — Ovaj tvoj drugi zaključak je mnogo bolji od prvog — Hama je značajno klimnuo

  glavom. — Gušter ti ne treba, ali ptica ti treba. Ptica znači proleće, život, sreću i veselje.

  Misliš na ptičiju pesmu, odnosno na ono na što su ljudi mislili hiljadama i hiljadama godina. Pesnici su pisali o njoj na svim jezicima, Katalus na latinskom, Kits na engleskom, Li Po na kineskom, Darnel na novoengleskom. Očekivao si pticu, jer posle svega onoga što si doživeo, potrebno ti je da čuješ pticu. Gušteri jure ispod vlažnog kamenja... preko nadgrobnih spomenika. Gušter nije ono što ti je bilo potrebno u tom trenutku.

  — I kakve veze imaju gušteri sa nama? — insistirao je Urson. — Sa nama i sa tim

  zašto smo ovde?

  — Zašto ste ovde? — ponovio je bog, menjajući suptilno Ursonovo pitanje. —

  Siguran sam da ima mnogo razloga. Vi ćete mi reći neke od njih.

  — Naneli ste zla boginji Argo... barem onoj boginji Argo na Leptaru — objasnio je

  Geo. — Oteli ste mladu Argo, kao i njenu baku. Došli smo da je vratimo kući.

  Zloupotrebili ste moć dragulja. Došli smo da vam uzmemo poslednji.

  Hama se osmehnuo:

  — Samo pesnik može da vidi mudrost u takvoj iskrenosti. Mislio sam da ću morati

  lukavstvom da saznam sve to od tebe.

  — A ja sam bio siguran da to već znate — rekao je Geo.

  — Tačno. — Tada mu se ton promenio. — Da li znaš kako dragulji rade?

  Sva trojica su zavrtela glavama.

  — Oni su u suštini vrlo jednostavna mehanička naprava... u koncepciji

  jednostavna, a za rukovanje komplikovana. Objasniću vam. Ljudske misli, to je 37

  otkriveno posle Velikog požara, ne proizvode iste talase kao što su radio‐talasi, već električne sinapse koji mogu da deluju na radio‐talase, na onaj isti način na koji detektor reaguje na postojanje nekog metala.

  — Radio? — upitao je Geo.

  — Tako je — potvrdio je Hama. — Oh, zaboravio sam. Vi ništa ne znate o tome.

  Ne mogu vam sada sve to objasniti. Dovoljno je da vam kažem da svaki dragulj sadrži po jedan kristal koji konstantno emituje talase koji mogu da otkriju te misaone klišee.

  Osim toga, kristal ima i sposobnost uveličavajućeg stakla i ogledala i reflektuje i uvećava moždanu energiju, pretvarajući je u toplotu ili svetlost ili bilo koju drugu vrstu elektromagnetske radijacije...

  — Ali ta njihova sposobnost je od drugorazrednog značaja — nastavio je Hama. —

  Njihov primaran značaj je u tome što mogu da prodru u mozak. Sada se ponovo vraćamo na guštere...

  — Samo trenutak — prekinuo ga je Geo. — Pre nego što se vratimo na guštere, da

  li to znači da oni prodiru u mozak onako kao što točini Zmija?

  — Da kao što Zmija radi — nastavio je bog. — Ali ipak drugačije. Zmija ima urođenu sposobnost da drugima prenosi svoje moždane klišee misli. Ta njegova moć slična je moći dragulja, ali nije ni blizu toliko snažna. Ali sa draguljima mogu se pobrkati nečije misli...

  — Prodreti u nečiji mozak i onemogućiti da misli? — upitao je Iimi.

  — Ne — Hama je zavrteo glavom. — Podsvesna misao je i suviše moćna. Da nije

  tako, prestali biste da mislite kad god vam se Zmija obrati. Funkcioniše na drugi način.

  Koliko razloga ima jedan čovek za neku određenu radnju?

  Gledali su ga zbunjeno.

  — Zašto, na primer, čovek povlači ruku iz vatre?

  — Zato što ga peče — odgovorio je Urson. — Zbog čega drugog bi povlačio ruku?

  — Da, zbog čega bi drugog to činio? — upitao je Hama.

  — Mislim da znam šta hoćete da kažete — rekao je Geo. — On je povlači i zato što

  zna da ga ruka neće peći ako je skloni iz vatre. Isto je i sa pticom, odnosno gušterom.

  Jedan od razloga zbog kojeg smo onako reagovali bio je zato što je to zvučalo kao ptica.

  Drugi razlog bio je zato što smo mi želeli u tom momentu da čujemo pticu. Čovek povlači ruku iz vatre zato što ga vatra peče i zato što ne želi da ga ruka peče.

  — Drugim rečima — sumirao je Geo — za sve postoje najmanje dva razloga.

  — Tačno — potvrdio je Hama. — Ne zaboravite da je jedan od tih razloga nesvestan. Ali sa draguljem, možete zbuniti taj nesvesni razlog‐, prema tome, ako čovek drži ruku u vatri, možete zbuniti njegov nesvestan razlog da ruka prestane da ga peče.

  Potpuno zbunjen i sa ništa manjim bolom, on će držati ruku u vatri sve dotle dok mu se ona ne ugljeniše.

  — Tokom cele istorije ove planete diktatori su se služili sličnim tehnikama. Ne dozvoljavajući svom narodu da sazna kakvi uslovi postoje izvan njihovih granica, uspevali su da nateraju ljude da se bore da bi očuvali takve životne uslove. Postojala je jedna stara izreka: Ubedi roba da je Slobodan i on će se boriti da zadrži svoje ropstvo.

  Zašto pesnik peva? Zato što voli muziku i zato što ga tišina plaši. Zašto lopov krade? Da otima od svoje žrtve i da dokaže žrtvi da ga ne može uhvatiti...

  — Tako je i Argo vratila Zmiju — rekao je Geo Ursonu. — Sada mi je jasno. On je

  mislio o tome kako će pobeći, a ona je pobrkala tu njegovu želju da ne bude uhvaćen, tako da on nije više znao u kojem pravcu da beži. Pa je trčao tamo gde mu je ona rekla, pravo ka njoj.

  38

  — Tako je — rekao je Hama. — Ali nešto drugo se saznalo kad su ti dragulji napravljeni. Niko ne može imati apsolutnu moć nad drugim čovekom i u isto vreme zadržati potpunu kontrolu nad svojim umom. Čovek ko ji priželjkuje da ima takvu moć, plaši se, u suštini, slobode, kako slobode drugih ljudi, tako i svoje lične. I taj strah od slobode učiniće ga robom te moći. Zbog tog razloga, dragulji predstavljaju zlo. Zato smo odredili vas da ih ukradete od nas. />
  _

  — Da ih ukrademo od vas? — zgranuo se Geo. — Zasto ih niste jednostavno uništili kad su bili kod vas?

  — Već smo bili zaraženi — osmehnuo se bog. — Ima nas malo ovde na Aptoru.

  Dostići ovaj stepen organizacije, sakupiti rasuta naučna saznanja iz perioda pre Velikog požara, nije bilo nimalo lako. Dragulji su bili I suviše korišćeni i zloupotrebljavani i sada ih ne možemo uništiti. Trebalo bi prvo da uništimo sebe. Oteli smo Argo i ostavili vam drugi dragulj, nadajući se da ćete doći po treći i poslednji. Sada ste došli i dragulj je sada ukraden.

  — Zmija? — upitao je Geo.

  — Da — odgovorio je Hama.

  — Ali ja sam mislio da je on vaš špijun — zbunio se Geo.

  — To što je on naš špijun predstavlja podsvestan razlog za ovu njegovu akciju —

  objasnio je Hama. — On je svestan jedino da radi protiv zla koje vidi u Jordu. Špijun je i suviše jaka reč za njega. Bolje je reći, mali lopov. Postao je sasvim slučajno naš špijun kad je kao dete bio na ostrvu sa Jordom. Objasnio sam vam malo kako mozak funkcioniše. Mi imamo uređaje koji mogu da kopiraju to što Zmija čini na sličan način na koji dragulji funkcionišu. Na takav način su i slepe sveštenice uspostavile kontakt sa Jordom i primorale ga da postane njihov špijun. Na taj način smo i mi došli do Zmije. Ali on nas nije nikada video, nikada nije razgovarao sa nama. Uglavnom zbog toga što je nešto video... nešto je video onda kad je prvi put došao ovamo.

  — Trenutak samo — rekao je Iimi. — Jorde je hteo da me ubije i zaista je ubio Vajtija zbog nečega što je video ovde. Mora da je u pitanju ista stvar. Ali šta je to?

  Hama se osmehnuo:

  — Ne bi valjalo da vam to kažem. Možda ćete saznati to od Zmije, ili moje kćerke,

  inkarnacije boginje Argo.

  — Ali šta sada da radimo? — prekinuo ga je Geo. — Da vratimo dragulj boginji Argo? Mislim na onu Argo na brodu. Ona je već koristila dragulje da kontroliše misli, barem Zmijine, prema tome i ona je »zaražena«.

  — Jednom prilikom ste pogodili razlog njene »infekcije« — rekao je Hama. —

  Posmatramo vas na našim ekranima od kako ste se iskrcali na ostrvo. Da li se sećate koji je to razlog bio?

  — Da li mislite na to što je ona ljubomorna na svoju kćerku? — upitao je Geo.

  — Da. S jedne strane, njeni motivi su zaista patriotski u odnosu na Leptar. S druge strane, oni su sebični jer se radi o borbi za prevlast. Ali da nema tih sebičnih razloga, ona ne bi nikada postigla ono što jeste. Morate vratiti mladu Argo i dati šansu infekciji da se sama suzbije.

  — A šta će biti sa draguljima? — upitao je Geo. — Sva tri će biti zajedno. Nije li to preveliko iskušenje?

  — Neko mora da se suoči sa tim iskušenjem i da ga savlada — odgovorio je Hama.

  — Nemate pojma koliku opasnost predstavljaju dok su ovde na Aptoru.

  Hama se okrenuo prema ekranu i uključio ga. Na ekranu se pojavila slika velike kapele u hramu. Po statuinom ramenu su se kretale dve majušne figure.

  39

  Hama je povećao sliku. Te dve figure su se spuštale nadlakticom prema klasju koje

  je bog držao u ruci. Kad su se spustili do podnožja ogromne statue, preskočili su ogradu oltara. Slika se ponovo povećala.

  — Pa to je Zmija! — rekao je Geo.

  — I ima dragulj — dodao je Urson.

  — To je Argo sa njim — dodao je Iimi. — Hoću reći... jedna od boginja Argo. —

  Okupili su se ispred ekrana i posmatrali kako se vernici razmiču, praveći prolaz uplašenoj deci. Argo se držala za Zmijino rame.

  Odjednom, Hama je isključio ekran. Oni ga pogledaše zbunjeno.

  — Kao što vidite — rekao je Hama — dragulj je ukraden. Radi Argo i radi Hama,

  odnesite te dragulje u Leptar. Mlada Argo će vam pomoći. Mada će nam biti teško da

  gledamo kako je odvodite, ona je spremna za taj put koliko i vi, ako ne i više. Hoćete li to uraditi?

  — Ja hoću — rekao je Iimi.

  — I ja — odgovorio je Geo.

  — Onda ću i ja — promrmljao je Urson.

  — Odlično — osmehnuo se Hama. — Onda pođite sa mnom. — Odmakao se od

  ekrana i krenuo prema vratima. Išli su za njim niz dugačko stepenište, kroz hodnik, pa pored kapele i napolje.

  — Pitam se gde su deca — rekao je Urson.

  Hama ih je poveo kroz vrt. Sa blagim osmehom, stara Argo im se pridružila na raskrsnici. Skrenuli su sa staze i nastavili izmedu crnih urni.

  Spretnim rukama, Argo je uvrnula zajedno dva kraja žice. Zmija je postavio dragulj na improvizovani termo‐spoj. Sada su svu svoju pažnju usredsredili na dragulj. Termo‐spoj je zasijao: struja je jurnula u bakarne žile, metalno srce je postalo magnet i armatura se okrenula jedanput oko svog stožera, potom još jednom. Četkice su šuštale na rotirajućim prstenovima.

  — Hej! — rekla je šapatom. — Pripazi da ne prestane da radi, hoćeš li. Samo pripazi da radi. — Nesvesni starijih bogova koji su stajali pored kamene urne i gledali ih sa osmehom, ta dva mala lopova su zurila u motor koji je zujao.

  XI

  U hladu drveća, podigla se na prste i poljubila ćelavog sveštenika u čelo.

  — Danderhede — rekla je — mislim da si sladak. — Tada je zatreptala,

  zadržavajući suze koje su pretile da joj navru u oči. — Oh — dodala je, setivši se — juče sam pravila jogurt u biološkoj laboratoriji. Ispod tarantulinog kaveza su dva galona koje sam ostavila da se fermentišu. Nemoj zaboraviti da ih izvadiš. I ne zaboravi, molim te, na hrčke!

  Ovo je bio poslednji od nekih dvadesetak oproštaja. Najpre je poklonjena zbirka školjaka, zatim je izmenjeno nekoliko pesama i nekoliko šala i još jednom odato poštovanje staroj Argo i Hamu.

  Krenuli su niz vulkansku padinu. Hram se izgubio u gustom drveću.

  — Treba nam dva dana da stignemo do brda. — Geo se zagledao u bledo nebo.

  — Možda bi bilo bolje da držimo dragulje zajedno — rekao je Urson.

  — Tako bi bilo sigurnije, s obzirom da znamo njihovu moć.

  40

  — Kako to misliš? — upitao ga je Iimi. Urson je uzeo kožnu torbicu sa Geovog pojasa.

  — Daj mi tvoj dragulj.

  Geo je najpre oklevao, potom je skinuo dragulj sa vrata i Urson ga je stavio u torbicu.

  I Iimi je skinuo svoj lančić sa vrata i stavio ga u torbicu.

  — Evo i moj — rekla je mlada Argo. Ona je nosila treći dragulj.

  Urson je zatvorio torbicu i zadenuo je oko svog pasa.

  — Pretpostavljam — rekao je Geo — da idemo prema reci, prema tome, vraćamo

  se tvojoj majci i Jordu.

  — Jordu? — iznenadila se Argo. — Ko je on?

  — On je špijun slepih sveštenica. To je čovek koji je Zmiji odsekao jezik.

  — Odsekao mu...? — Stala je u pola rečenice. — Tako je: četiri ruke, jezik... sećam se sada... videla sam to na filmu.

  — Na čemu? — upitao je Iimi. — Čega se to sećaš?

  Argo se obratila Zmiji:

  — Sećam se gde sam te ranije videla.

  — Znaš Zmiju? — upitao je Urson zainteresovano.

  — Ne. Nisam ga nikada srela. Ali pre nekih mesec dana na filmu sam gledala šta se

  dogodilo. To što su mu uradili bilo je užasno.

  — Šta je to film? — upitao je Iimi.

  — Hmm? — rekla je Argo. — To je neka vrsta vizuelnih ekrana, ali na njima se može videti samo ono što se dogodilo u prošlosti. Bilo kako bilo, Danderhed mi je pokazao pre mesec dana taj film. Posle toga me je odveo na obalu i rekao da bi trebalo tamo nešto da vidim... nešto od onog što sam sazhala.

  — Nešto da vidiš. Šta je to bilo? — Iimi ju je uhvatio za rame i prodrmao. — Šta je bilo to što je trebalo da vidiš?

  — Zašto...? — počela je devojčica uplašeno.

  — Jedan moj prijatelj je ubijen, a skoro sam i ja stradao, zbog nečega što smo navodno videli na obali. J
edino što ne znam šta je bilo to što smo videli.

  — Ali... — počela je Argo. — Ni ja ne znam. Nisam mogla da vidim, pa me je Danderhed vratio nazad u hram.

  — Zna li Zmija? — upitao je Geo. — Da li možda znaš šta je trebalo da vide?

  Devojčica je zavrtela glavom.

  Geo se sada obratio Zmiji:

  — Da li znaš zašto su odveli Argo da to vidi nakon što su joj pokazali šta se sa tobom dogodilo?

  Dečak je slegnuo ramenima.

  — Da li stvarno ne znaš ili jednostavno nećeš da kažeš? — upitao je Iimi, obraćajući se Zmiji. — Reci sada. Hoću da znam šta se događa.

  Zmija je zavrteo glavom.

  — Hoću da znam zašto sam skoro nastradao! — insistirao je mladi Crnac. — Ti to

  znaš i hoću da mi kažeš. — Iimi je podigao ruku.

  Zmija je vrisnuo uplašeno, zatim se naglo okrenuo i počeo da beži.

  Urson ga je uhvatio i vratio, bacivši ga gnevno dole u lišće.

  — Nećeš, boga mi — zagrmeo je preteći. — Ovoga puta nećeš mi pobeći.

  — Pusti ga, Ursone — viknula je Argo. — Povredićeš ga... pusti ga.

  — Smiri se, Ursone — rekao je Geo. — Zmijo, duguješ nam nekoliko objašnjenja.

  41

  Pusti ga, Ursone.

  Urson je pustio dečaka da ustane i promrmljao nešto sebi u bradu. Geo je prišao

  dečaku.

  — Čuj, Zmijo, da li znaš šta je na obali bilo tako značajno? Zmija je klimnuo glavom.

  — Možeš li da nam kažeš?

  Sada je dečak zavrteo glavom i pogledao brzo u Ursona.

  — Ne treba da ga se bojiš — uveravao ga je Geo i sam prilično zbunjen. — Urson

  ti neće ništa uraditi.

  Ali Zmija je ponovo zavrteo glavom.

  — Pa — uzdahnuo je Geo — ne možemo ga naterati da nam kaže. Bolje da

  krenemo dalje.

  — Ja bih mogao da ga nateram — promrmljao je Urson zlovoljno.

  — Ne — rekla je Argo otresito. — Mislim da ne bi mogao. Gledala sam kad je neko

  to pokušao da učini. I zato ne verujem da bi mogao da ga nateraš.