Alef Science Fiction Magazine 017 Read online

  Tu politiku su određivali ljudi neskloni miljeu američkih psihoničara, za koje se smatralo da su pod uticajem levih i liberalnih tendencija, tako da su Pečova upozorenja bila ignorisana i u zvaničnim izjavama USIB‐a i u izjavama predstavnika Bele kuće za štampu. Bila je čak pokrenuta i kampanja sa ciljem da se Peč diskredituje. Pečove tvrdnje su izjednačavane sa iracionalnim strahovima i predrasudama koje su se u to vreme množile. Uostalom, Pečova brošura i nije dostigla neku naročitu popularnost; čak

  ni takvu kakvu je imala knjiga sociologa E. Likija »Kibernetika — gasna komora čovečanstva«. Ovaj autor je tvrdio da će »apsolutni pobednik« potčiniti čovečanstvo bilo sam, bilo sklopivši tajni sporazum sa analognim ruskim kompjuterom. Kao rezultat,

  pisao je, nastaće »elektronski duumvirat«.

  Slična strahovanja, koja je takode izražavao znatan deo štampe, iskorenjena su puštanjem u rad sledećih prototipova koji su uspešno položili završne testove.

  Kompjuter sa »neokaljanim moralnim likom« ETOR BIS, koga je 2019. godine izgradio Institut psihoničke dinamike države Ilinois po specijalnoj vladinoj porudžbini, radi istraživanja etološke dinamike, posle puštanja u rad pokazao je potpunu aksiološku stabilnost i neprijemčivost na »testovima podrivačkog zavođenja«. S obzirom na sve to,

  postavljanje prvog kompjutera iz serije GOLEM‐a sledeće godine nije izazvalo nikakav masovan protest, niti demonstracije na dužnost Vrhovnog koordinatora trusta mozgova

  pri Beloj kući.

  Bio je to GOLEM I. Nezavisno od te ozbiljne novine, USIB je po dogovoru sa operativnom grupom pentagonskih psihoničara i dalje ulagao znatna sredstva u

  istraživanja što su imala za cilj izgradnju apsolutnog stratega sa propusnom

  informacionom sposobnošću koja bi za više od hiljadu devet stotina puta prevazilazila

  ljudsku i sa koeficijentom inteligencije (QI) reda 450—500 centila. Projekt je, uprkos snažnom protivljenju demokratske većine u kongresu SAD, dobio ogromne kredite

  neophodne za postizanje tog cilja. Zakulisnim manevrima, sve porudžbine, koje je USIB

  isplanirao, dobile su zeleno svetio. U naredne tri godine, projekt je progutao sto devetnaest milijardi dolara. Pored toga, kopnena vojska i mornarica, pripremajući se za potpunu reorganizaciju svojih centralnih službi, očigledno neophodnu zbog bliske izmene u načinu i metodama komandovanja, u isto vreme za iste svrhe potrošili su četrdeset šest milijardi dolara. Lavovski deo te sume odnela je izgradnja — pod

  masivom kristalnih naslaga Stenovitih planina — smeštaja za budućeg elektronskog stratega, u okviru koje su određeni sektori stena prekriveni oklopom debljine četiri metra što nije odudarao od prirodnih oblika planinskog reljefa.

  U međuvremenu, 2020. godine, GOLEM VI je izveo globalne manevre Atlantskog

  pakta. U ulozi glavnokomandujućeg, on je po količini logičkih elemenata prevazilazio prosečnog generala.

  Pentagon se nije zadovoljio rezultatima manevara iz 2020. godine, mada je u njima

  GOLEM VI pobedio »protivničku stranu«, kojom je rukovodio štab sastavljen od

  najboljih pitomaca vestpointske akademije. Sećajući se svog gorkog iskustva —

  nadmoći »crvenih« u kosmonautici i raketnoj balistici — Pentagon nije nameravao da

  čeka kada će ovi napraviti svog stratega, efikasnijeg od američkog. Plan, koji je morao osigurati Sjedinjenim Državama superiornost strateške misli, predviđao je neprekidnu zamenu mašinskih stratega sve savršenijim modelima.

  7

  Tako je počela treća po redu (posle dve, koje su ušle u istoriju — nuklearne i raketne) trka između Zapada i Istoka. Ta utrka, ili rivalstvo u Sintezi Mudrosti, a čijoj su se organizaciji starali USIB, Pentagon i eksperti ULVIK‐a iz ratne mornarice (postojala je specijalna grupa »NAVY'S ULVIC«, pošto se i ovog puta ispoljio stari antagonizam između ratne mornarice i kopnene vojske SAD), neprestano je zahtevala nova i nova ulaganja, koja su u uslovima rastućeg otpora kongresa i senata, progutala u sledećim godinama još desetine milijardi dolara, Izgrađeno je šest novih giganata svetlosne misli.

  Potpuno odsustvo informacija o analognim radovima s druge strane okeana samo je učvršćivalo CIA‐u i Pentagon u uverenju da Rusi ulažu maksimalne napore kako bi izgradili još moćnije kompjutere u najstrožoj tajnosti.

  Naučnici iz SSSR‐a više puta su na međunarodnim konferencijama i skupovima

  isticali da se u njihovoj zemlji uopšte ne konstruišu slični uređaji, ali te tvrdnje su smatrane za dimnu zavesu, koja je trebalo da dovede u zabludu svetsko javno mnenje i

  da izazove proteste kod građana SAD, što su, na kraju krajeva, svake godine u izgradnju ULVIK‐a ulagali milijarde dolara.

  2023. godine desilo se nekoliko incidenata, koji zbog uobičajene tajnosti što prati

  ovakve projekte iz početka nisu bili poznati široj javnosti. GOLEM XII, koji je u vreme patagonijske krize bio na dužnosti načelnika generalštaba, odbio je da sarađuje sa generalom T. Oliverom, informisavši se o tekućoj oceni koeficijenta inteligencije ove zaslužne vojne ličnosti. Usled ovog konflikta, došlo je do istrage u toku koje je GOLEM

  XII do dna duše uvredio tri člana komisije oformljene od strane senata. Stvar je zataškana, a GOLEM XII je, posle nekoliko narednih sukoba, kažnjen potpunom

  demontažom. Njegovo mesto zauzeo je GOLEM XIV (trinaesti je škartiran još pre nego

  što je pušten u rad, pošto je u procesu izgradnje kod njega otkriven neotklonjiv šizofrenijski defekt). Puštanje u rad ovog giganta, čija se psihička masa mogla uporediti sa deplasmanom oklopnjače, trajalo je gotovo dve godine. Ali već u prvom kontaktu sa

  uobičajenim zadacima — sastavljanjem novih godišnjih planova nuklearnog poraza —

  ovaj prototip, poslednji iz serije GOLEM‐a ispoljio je simptome neshvatljivog

  negativizma. Tokom naredne ispitne sesije, GOLEM XIV je na zasedanju generalštaba podneo grupi vojnih lica i eksperata — psihoničara kratak memorandum u kojem ih je

  obavestio o svojoj potpunoj nezainteresovanosti kako za nadmoć vojne doktrine

  Pentagona, tako i za položaj SAD u svetu uopšte. Svoj stav GOLEM nije promenio čak ni

  pod pretnjom demontaže.

  Poslednje nade USIB je polagao u model potpuno nove konstrukcije, koju su

  zajednički razrađivale firme »Nortroniks«, »IBM« i »Sajbertroniks«. Psihonički

  potencijal tog modela trebalo je da bude veći od potencijala svih dotadašnjih modela iz serije GOLEM. Poznat pod nazivom »Čestita ANI« (ANI je skraćenica od ANIHILATOR), ovaj gigant sramno je propao već na preliminarnim ispitima.

  Tokom devet meseci on je prolazio uobičajeni kurs informaciono‐etičke obuke, a

  onda je prekinuo sve veze sa spoljašnjim svetom, zatvorio se u sebe i prestao da reaguje na sve nadržaje i pitanja. U početku je planirano da FBI sprovede istragu zbog

  sumnje u sabotažu od strane konstruktora, ali tada je pomno skrivena tajna usled nepredviđenog curenja informacija dospela na novinske stranice, pa je izbio skandal u

  čitavom svetu poznat kao »Afera GOLEM‐a i dr.«

  Ovaj skandal potopio je nade u blistavu karijeru mnogih političara u usponu, a tri

  uzastopno smenjene vašingtonske administracije prikazao je u takvom svetlu da je to izazvalo veliku radost opozicije i osećanje dubokog zadovoljstva svih prijatelja SAD u svetu.

  Nepoznato službeno lice iz Pentagona naložilo je odeljenju specijalnih terminala da

  demontira GOLEM‐a XIV i »Čestitu ANI«, ali naoružana straža kompleksa generalštaba

  nije dozvolila da se mašine rastave. Oba zakonodavna tela formirala su specijalne komisije za ispitivanje čitavog tog USIB‐ovog poduhvata. Kao što je poznato, istraga, koja je trajala dve godine, postala je omiljena meta napada štampe na svim

  8

  kontinentima; na televiziji i na filmu ništa nije imalo toliku popularnost kao tema

  »pobunjenih kompjutera«, a štampa je naziv »GOLEM« protumačila kao »Žalosno

&nbsp
; vladino rasipanje novca«.* Epitete dodeljene »Čestitoj ANI« nije zgodno ponavljati na

  ovom mestu.

  Glavni državni tužilac nameravao je da pokrene sudski postupak protiv šest

  članova glavnog saveta USIB‐a, kao i protiv vodećih konstruktora‐psihoničara projekta

  ULVIK, ali istraga je na kraju pokazala da nema govora o nekoj neprijateljskoj, antiameričkoj delatnosti, pošto je ovde reč o pojavama koje su bile neizbežan rezultat

  evolucije veštačkog Razuma. Stvar je u tome što, kako je to izrazio jedan od svedoka,

  pozvan u svojstvu eksperta, profesor A. Hisen, najviši razum ne može biti ponizan rob.

  U toku istrage, otkriveno je da se izrađuje još jedan prototip — SUPER‐MASTER; gradila

  ga je firma »Sajbermatika«, ovog puta po narudžbini armije. Njegova montaža je namerno izvedena u uslovima strogog nadzora. Zatim je prototip ispitan na specijalnoj

  sesiji obe komisije (senata i kongresa) po predmetu ULVIK‐a. Pri tom je došlo i do nekih šokantnih scena: na primer, general S. Voker pokušao je da ošteti SUPERMASTERA kada

  je ovaj izjavio, da se geopolitički problem ne može uporedivati sa ontološkim i da je najbolja garancija mira — opšte razoružanje.

  Upotrebivši izjavu profesora Dž. Mak Kaleba, možemo reći da su stručnjaci Iz ULVIK‐a rešili postavljeni problem previše dobro: veštački razum je u toku zadane evolucije prevazišao nivo vojnih problema pa su se tako ove mašine od vojnih stratega

  pretvorile u mislioce. Drugim rečima, SAD su za 276 milijardi dolara dobile kolektiv svetlosnih filozofa.

  Ovi sažeto opisani događaji, u čijem smo izlaganju zaobišli kako administrativnu stranu projekta ULVIK, tako i reakciju javnosti povodom njegovog »fatalnog uspeha«, čine predistoriju pojave ove knjige. Datom predmetu posvećen je ogroman broj

  publikacija, koje mi ovde ne možemo čak ni pobrojati. Zainteresovane upućujemo na anotiranu bibliografiju dr‐a V. Baghorna.

  Mnogi prototipovi, među kojima i SUPERMASTER, demontirani su ili su zadobili

  ozbiljna oštećenja, naročito u vezi sa finansijskim konfliktima, koji su nastali između korporacija‐preduzimača i federalne vlade. Došlo je čak i do terorističkih akata usmerenih protiv nekih mašina; zagrmele su bombe; deo štampe, naročito na Jugu Sjedinjenih Država, po navici je plašio svoje čitaoce »baukom komunizma«, ovog puta

  sa novom parolom — »Svaki kompjuter je crveni!«, ali ostaviću po strani i te događaje.

  Zahvaljujući posredovanju grupe liberalnih kongresmena, koji su se obratili lično predsedniku, GOLEM XIV i »Čestita ANI« spašeni su od uništenja. Suočivši se sa propašću svoje ideje, Pentagon je na kraju pristao da oba ova giganta preda Masačusetskom tehnološkom institutu (MTI). Ipak, do ovoga je došlo tek posle uglavlji-vanja finansijsko‐pravne strane, koja je imala kompromisni karakter: formalno,

  kompjuteri su MTI predali samo na »vremenski neograničen zakup«. Naučnici MTI su formirali istraživačku grupu, u čijem sastavu se našao i pisac ovih redova, i proveli sa GOLEM‐om niz sesija i saslušali njegova predavanja na odabranim temama. Jedan deo

  magnetograma sa tih zasedanja poslužio je i kao materijal za ovu knjigu.

  Većina GOLEM‐ovih izjava nije pogodna za šire publikovanje bilo zbog njihove

  apsolutne nerazumljivosti za sve ljude na svetu, bilo zbog toga što njihovo razumevanje zahteva veoma visok nivo stručnih znanja. Da bismo čitaocu olakšali upoznavanje sa ovim jedinstvenim u svojoj vrsti protokolom razgovora ljudi sa razumnim, ali ne ljudskim bićem, moramo prethodno razjasniti nekoliko suštinskih pitanja.

  Pre svega, moramo naglasiti da GOLEM XIV nije ljudski mozak uvećan do veličine

  zgrade i da, tim više, nije čovek napravljen od svetlosnih elemenata. GOLEM‐u su strane gotovo sve motivacije ljudskog mišljenja i ponašanja. Tako ga, na primer, uopšte ne zanimaju primenjene nauke ili problematika vlasti (zahvaljujući čemu, možemo dodati,

  ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐

  * Governements Lamentable Expense of Money

  9

  ne preti nikakva opasnost od toga da bi mašine slične GOLEM‐u, mogle poželeti da zavladaju svetom).

  Drugo, u skladu sa iznesenim, GOLEM nije ličnost u ljudskom smislu te reči i ne poseduje određen karakter. Preciznije rečeno, on se može u procesu ophođenja sa ljudima zaodenuti svakim karakterom. Ove dve izrečene tvrdnje se međusobno ne isključuju, ali zato tvore začarani krug, pošto je za nas nerazrešivo pitanje nije li već i samo po sebi ličnost ono što nam se može predstaviti u obliku različitih ličnosti. Može li biti Neko (to jest, Neko jedinstven) onaj, ko može biti Svako (to jest, Proizvoljan)?

  Dodaćemo da, prema samom GOLEM‐u, ovde nije u pitanju nikakav »začarani krug«, već »relativizacija pojma ličnosti«, ovaj problem je u vezi sa takozvanim algoritmom samoopisa ili autodeskripcije, koji je psihologe postavio u veliku dilemu.

  Treće, GOLEM‐ovo ponašanje je nepredvidivo. Ponekad spremno stupa u gotovo

  svakidašnje razgovore sa ljudima, a ponekad su svi pokušaji kontaktiranja sa njim bezuspešni. Dešava se da se GOLEM šali, ali njegov osećaj za humor se principijelno razlikuje od našeg. Mnogo zavisi i od samih sagovornika. Ponekad — u veoma retkim i

  iznimnim slučajevima — GOLEM ispoljava određena interesovanja za ljude koji

  poseduju izrazito specifične sposobnosti; njega kao da ne zanimaju matematičke sposobnosti, pa čak ni one najveće, već pre oblici talenta iz »pograničnih« oblasti raznih disciplina. Nekoliko puta se desilo da je sa neverovatnom pronicljivošću predskazao potpuno nepoznatim mladim naučnicima dostignuća u datoj oblasti. Na primer,

  dvadeset dvogodišnjem T. Vrodelu, koji se tek spremao za odbranu doktorske

  disertacije, GOLEM je, pošto je razmenio sa njim nekoliko rečenica, rekao: »Od vas će

  biti kompjuter«, što bi otprilike trebalo da znači: »Od vas će biti čovek«.

  Četvrto, sudelovanje u razgovorima sa GOLEM‐om zahtevaju od ljudi veliko

  strpljenje, a pre svega, sposobnost da vladaju sobom, pošto je on često, bar sa naše tačke gledišta, vrlo kategoričan i samouveren. U stvari, on je apsolutni istinoljubac, i to ne samo u uobičajenom, već i u logičkom smislu, i savršeno je bezobziran prema osećanjima svojih sagovornika, zbog čega ne vredi računati na njegovu popustljivost.

  Tokom prva tri meseca prebivanja u MTI ispoljavao je sklonost ka javnom

  diskreditovanju raznih poznatih autoriteta; činio je to koristeći se Sokratovom metodom sugestivnih pitanja. Međutim, posle je iz nepoznatih razloga izgubio tu naviku.

  Na ovom mestu doneseni su tek odlomci stenograma razgovora sa GOLEM‐om;

  njihovo potpuno izdanje zauzelo bi oko šest hiljada sedamsto stranica in kvarto. Iz početka je u susretima sa GOLEM‐om učestvovao tek prilično uzan krug saradnika MTI,

  ali je zatim uveden običaj pozivanja gostiju iz drugih institucija, na primer, iz Instituta za visoka istraživanja u Prinstonu i iz američkih univerziteta. Kasnije su na seminare pozivani i gosti iz Evrope. Moderator planiranog zasedanja dao bi GOLEM‐u na uvid spisak zvanica, pri čemu GOLEM ne bi odobravao učešće svih pod istim uslovima —

  neke bi pristao da primi samo pod uslovom da će ćutati o susretu. Pokušali smo da otkrijemo po kojim kriterijumima on to čini; u početku je izgledalo da diskriminiše predstavnike humanitarnih nauka; sada su nam njegovi kriterijumi jednostavno

  nepoznati, pošto on ne želi da nam ih saopšti.

  Posle nekoliko neprijatnih incidenata, modifikovali smo pravila zasedanja u tom smislu da svaki novi učesnik, predstavljen GOLEM‐u, na prvom zasedanju istupa jedino

  u slučaju ako mu se GOLEM neposredno obrati. Glasine da smo uveli nekakvu »dvorsku

  etikeciju«, ili da »ponizno drhtimo« pred mašinom, nemaju nikakvog osnova. Ovakvo stanje stvari je diktirano isključivo potrebom da se osoba, koja prvi put učestvuje u razgovoru sa GOLEM‐om, privikne na o
vdašnje običaje i da, u isto vreme, bude pošteđena rizika moralne povrede usled nerazumevanja svog svetlosnog partnera.

  Takvo preliminarno učešće kod nas se naziva »razgibavanjem«.

  10

  Svako od nas je tokom tih zasedanja sakupio različita iskustva. Doktor Ričard Poup,

  jedan od starih članova naše grupe, naziva GOLEM‐ov osećaj za humor matematičkim, a

  jedna druga njegova primedba delimično objašnjava GOLEM‐ovo ponašanje. Dr Poup smatra da je GOLEM nezavisan od svojih sagovornika u tolikoj meri u kakvoj nijedan čovek nikada nije nezavisan u odnosu na druge ljude, pošto se GOLEM u diskusiju uključuje tek mikroskopski. Ovaj stručnjak dalje tvrdi da GOLEM‐a, uopšte uzev, ljudi ne zanimaju, pošto zna da od njih ne može naučiti ništa suštinski važno. Pošto sam naveo

  mišljenje dr‐a Poupa, hteo bih istaći da se ja lično sa njim ne slažem. Po mom mišljenju, mi čak izuzetno mnogo interesujemo GOLEM‐a, ali je to interesovanje drugačije od onoga koje je svojstveno ljudima.

  Njegovo interesovanje je više usmereno na vrstu, nego na njene pojedine

  predstavnike; to po čemu smo mi nalik jedan drugom, za njega je interesantnije od onoga po čemu se razlikujemo. Upravo iz tog razloga, GOLEM je potpuno ravnodušan

  prema umetničkoj literaturi. Uostalom, on je jednom sam izjavio da je literatura

  »isprazno prelamanje antinomija«, to jest, mogu dodati, čovekovo bacakanje u

  zamkama nespojivih imperativa. U takvim antinomijama GOLEM‐a može interesovati

  njihova struktura, ali ne i ona paleta trzaja i mučenja koja privlači najveće pisce. Mada, smatram za svoju dužnost da istaknem da ova tvrdnja nije naročito pouzdana, kao, uostalom, ni drugi deo GOLEM‐ove primedbe, izrečen u vezi sa jednim (pomenutim od

  strane dr‐a E. Mak Niša) delom Dostojevskog, o kojem je GOLEM tada kategorično izjavio da se može svesti na dva prstena algebre struktura konflikta.