Alef Science Fiction Magazine 019 Read online

  »A ako dobijem njegov pristanak?«

  »Navući ćeš na sebe njegovo neprijateljstvo. Sklon si čaranju i savetujem ti da 7

  budeš zadovoljan. Isak Komandor te može mnogo čemu naučiti.«

  Sem Salazar je još uvek oklevao. »Baksuzlija Komandor, premda je vešt, ne toleriše

  nove ideje.«

  Hein Hus je svojim kristalno jasnim pogledom ispitivao Sema Salazara. »Kakve su

  to nove ideje? Tvoje lične?«

  »Ideje su nove za mene i, koliko znam, nove i za Komandora. Ali on neće reći ni da

  ni ne.«

  Hein Hus uzdahnu i udobnije se namesti u stolici. »Reci onda, opiši te ideje i ja ću

  proceniti njihovu svežinu.«

  »Najpre sam se pitao o drveću. Osetljivo je na svetlost, na vlagu, na vetar, na dodir. Osetljivost podrazumeva posedovanje čula. Da li bi čovek mogao da posegne u

  dušu drveta i oseti ova čula? Kada bi drvo imalo svest, ova sposobnost bi se mogla pokazati korisnom. Čovek bi mogao da odabira drveće kao stražare na strateškim mestima i uđe u njih nakon odabira.«

  Hein Hus bio je skeptičan. »Zabavna ideja ali praktično neostvarljiva. Čitanje misli,

  čin posedovanja, zavirivanje iz daljine i slične aktivnosti zahtevaju, kao osnovni preduslov, psihički sklad. Misli moraju biti sposobne da se identifikuju. Ukoliko nema međusobne simpatije, nema ni povezivanja. Drvo je suprotnost čoveku; slike drveta i čoveka su nespojive. Međutim, sve što prevazilazi ovu nameru u pogledu ostvarenja bilo bi čudo baksuziranja.«

  Sem Salazar se namršti. »Shvatio sam to i nadam se da ću jednom biti sposoban da

  se opskrbim neophodnom identifikacijom.«

  »Da bi to učinio, morao bi da postaneš biljka. Jer, drvo svakako neće postati čovek.«

  »Tako sam i ja rezonovao«, reče Sem Salazar. »Otišao sam među drveće i odabrao

  jedan visoki četinar. Stajao sam tamo u tišini, potpuno go — po suncu, po kiši, u zoru, u podne, u sumrak, ponoć... Zaključao sam svoj um za ljudske misli, zatvorio oči za vizije i uši za zvuk. Hranu nisam uzimao, izuzev od sunca i kiše. Odaslao sam korenje daleko od

  mojih sto; pala koja su bila umočena u hleb, kao i grane od trupa. Stajao sam trideset

  časova a nakon dva dana još trideset časova, pa još trideset, opet u razmaku od dva dana. Načinio sam od sebe drvo, kako je to bilo moguće, od krvi i mesa.«

  Hein Hus ispusti glasan uzvik koji je svedočio o dobroj zabavi. »I postigao si neko

  razumevanje?«

  »Ništa korisno«, priznade Sem Salazar. »Osećao sam nešto od senzacija drveta —

  dejstvo svetlosti, mir tame, hladnoću kiše. Ali, ništa od iskustva vida i sluha. Međutim, ne žalim zbog pokušaja. Bilo je to korisno učenje.«

  »Interesantan napor, čak i ako nije plodotvoran. Nema sumnje da je ideja

  originalna ali empirija — da iskoristim arhaičnu reč — tvog metoda je smela i bez sumnje se suprotstavlja Isaku Komandoru koji nema strpljenja za sujeverje naših predaka. Sumnjam da mu smeta tvoja stalna inspiracija i metafizičnost.«

  »Tačno«, reče Sem Salazar. »Govori o tome nadugačko.«

  »Trebalo bi da ga poslušaš. Isak Komandor je ponekad nesposoban da poveruje u

  najočigledniju stvar. Međutim, navešću ti primer lorda Fejda koji sebe smatra prosvetljenim čovekom, oslobođenim sujeverja. On se i dalje vozi svojim starim kolima,

  nosi revolver star hiljadu i šesto godina, vozi od Helmuta da bi zaštitio Fejd Kip.«

  »Možda — nesvesno — on čezne za starim, magijskim vremenima«, umeša se Sem

  8

  Salazar zamišljeno.

  »Možda«, složi se Hein Hus. »A i ti postupaš slično, zar ne?«

  Sem Salazar je oklevao. »Postoji romantična aura, neka vrsta divlje

  veličanstvenosti drevnih vremena — ali, naravno«, dodade on brzo, »misticizam nije zamena za ortodoksnu logiku.«

  »Prirodno da nije«, složi se Hein Hus »Sada idi: moram da razmotrim sutrašnje događaje.«

  Sem Salazar napusti šator a Hein Hus, mumlajući i mrmljajući, ustade i pode za njim. U logoru je vladala tišina. Vatre su zgasle, ratnici su ležali u rovovima koji behu usečeni u močvaru. Na severu i jugu nazirale su se divlje šume. Među drvećem i na pašnjacima moglo se opaziti slabo svetlucanje — tamo je bio Prvi Narod iz močvare.

  Hein Hus iznenada postade svestan da ga neko posmatra. Okrete glavu i primeti da

  mu se približava Baksuzlija Enterlin, osoba koja je govorila isključivo šapatom, bila melanholična i vrlo kontroverzna kao baksuzlija.

  Hein Hus pozva rukom Enterlina ka svom šatoru i ovaj uđe bez reci. Hus ode do svog ormara, izvadi bocu i nasu liken u dva kamena pehara.

  Enterlin uze jedan pehar i podiže ga. »Na kraju krajeva, i mi baksuzlije moramo povremeno da se opustimo.« Potom otpi iz pehara. »Osvežavajuće je«, prošapta.

  »Treba nam osveženje. Sutra radimo.«

  »Sutra će Isak Komandor ukrstiti demone sa Andersonom Grajmsom. Nama

  preostaju samo drugostepene dužnosti«, odgovori Hein Hus.

  Izgledalo je da Enterlin ispituje lice Heina Husa kroz tamnu gazu ispred svojih očiju.

  »Komandor će uživati u toj prilici. Njegova žestina me pritiska ali on je snaga koja podstiče uspeh. On je čovek vatre, ti si čovek od leda.«

  »Led gasi vatru.«

  »Ponekad vatra topi led.«

  Hein Hus slegnu ramenima. »Nije važno. Osećam se umornim. Sve nas je pregazilo

  vreme. Samo koji čas ranije ovde mi se pojavilo mladi šegrt.«

  »Kao moćni baksuzlija, kao Glavni Baksuzlija Fejdovih, imaš razloga da se ponosiš.«

  Hein Hus odloži kameni pehar. »Ne. Vidim sebe u vrhu profesije, odakle nema dalje da se ide. Sem Salazar, šegrt, misli da istraži još univerzalnije znanje. Dolazi k meni radi saveta a ja ne znam šta da mu kažem.«

  »Čudan razgovor, čudan razgovor!«, prošaputa Enterlin i priđe ulaznom krilu

  šatora. »Sada idem«, nastavi šapatom. »Idem da prošetam pašnjacima. Možda ću videti

  budućnost.«

  »Ima mnogo budućnosti.«

  Enterlin izađe i nastade u mraku. Hein Hus promumla nešto sebi u bradu a potom

  se sruči na svoj ležaj gde zaspa istog trenutka.

  II

  Noć je minula. Sunce, blistavo i sa primesama ružičastog i zelenog, pomolilo se na horizontu. Novi zasad Prvog naroda ocrtavao se u daljini. Trupe su rasturile logor neverovatnom brzinom. Lord Fejd je odmarširao ka svojim kolima i uskočio unutra; mašina je zadrhtala pod njegovom težinom. Pritisnuo je dugme i kola su krenula.

  Zastao je na kilometar i po od novog zasada, poslao glasnika nazad, prema kolima

  9

  baksuzlija. Praćen Isakom Komandorom, Adamom MekAdamom i Enterlinom, napred je

  koračao Hein Hus. Lord Fejd se obrati upravo njemu: »Pošalji nekoga da razgovara sa Prvim Narodom. Obavesti ih da želimo da prodemo, da ih nećemo ni u čemu ometati ali

  da ćemo divlje reagovati na najmanji znak neprijateljstva.«

  »Poći ću lično«, uzvrati Hein Hus i okrete se Komandoru.

  »Neka me, ako se slažeš, prati tvoj mladi šegrt. Može mu koristiti.«

  »Ako otkrije neku zamku tako što će u nju upasti, biće mu to prvo korisno delo u

  životu«, reče Komandor i dade znak Semu Salazaru koji im se nerado približi. »Hodaj ispred Glavnog Baksuzlije Heina Husa tako da se on ne bakće sa zamkama. Uzmi materijal za ispitivanje močvare.«

  Sem Salazar bez imalo oduševljenja pozajmi koplje od jednog pešadijskog vojnika.

  On i Hus krenuše duž niske uzvišice koja je nekad odvajala Severnu Divlju Šumu od Južne. U močvari su se povremeno izdizale naslage kamenja; tu i tamo raslo je žubnje

  lovora, dumbira i ruža.

  Tri četvrt kilometra od zasada, Hus zasta. »Sada pripazi, ovde će početi zamke.

  Izbegavaj močvarni teren bledoplave boje; tu bi zamke mogle da bud
u smrtonosne.«

  »Zar ne možete da locirate zamke pomoću vidovitosti«, zapita Sem Salazar. »To mi

  je izvrsna prilika da učim.«

  »Pitanje je prirodno«, reče Hein Hus staloženo. »Međutim, moraš da znaš da

  emocije pobeđuju kada je ugrožena sigurnost baksuzlije. Mogap bih svuda da vidim zamke i nikad ne bih znao da li mi je pomogla vidovitost ili strah. U ovom slučaju, to koplje uliva više poverenja nego moj um.«

  Sem Salazar dade znak da je razumeo i krete napred. Hein Hus je lagano kaskao za

  njim. Odmah nakon toga, mladić otkri dve zamke a potom odvažnije krete dalje.

  »Pažljivo, smrt vreba!«, doviknu mu Hein Hus. Sem Salazar uspori korak.

  »Svuda oko nas su zamke, ali sam ja otkrio model, ili mi se barem tako čini.«

  »Ha, ha. ha! Ma nemoj mi reći! Otkrij ga i meni, ako hoćeš! Ja sam samo obični Glavni Baksuzlija. neznalica.«

  »Gledajte. Ako hodamo ovuda, gde su nedavno zasejane spore, onda smo

  bezbedni.«

  Hein Hus se nakašlja. »Onda napred. Zašto si usporio? Danas se moramo boriti kod

  Balant Kipa.«

  Dve stotine koraka dalje, Sem Salazar se nakratko zaustavi. »Produži, momče,

  produži!«, promrmlja Hein Hus.

  »Preti nam opasnost od divljaka. Možete ih videti u samom zasada Drže cevi koje

  su uperene u nas.«

  Hein Hus se zagleda u zasad a potom podiže glavu i povika na piskavom jeziku Prvog Naroda.

  Za koji trenutak iz zasada se pojavi stvorenje, gola humanoidna figura, ružna kao

  demonska maska. Penaste vrećice izbočile su se ispod njegovih ruku, narandžasto-ustasti otvori za penu štrcali su kao štrcaljke; njegova leda behu nabrana, dok je koža služila za naduvavanje vazduha kroz penaste vrećice. Prsti ogromnih šaka završavali su

  se oštricama a glava je bila obložena rožastom materijom. Milijardu sićušnih očiju nizalo se sa obe strane glave, svetlucajući kao opal. stapajući se u nevidljivoj granici sa rožnatom materijom. Bio je to predstavnik domorodačkog življa planete, koje je do dolaska čoveka nastanjivalo pašnjake, eksploatisalo močvare, i štitilo se gomilom pene

  10

  proizvodene u vrećicama pod miškom.

  Stvorenje je zastalo. »Govorim u ime Lorda Fejda iz Fejd Kipa«, reče Hus. »Vaš zasad mu preprečuje put. On želi da ga provedete tuda tako da ljudi ne unište drveće ili zamke koje ste postavili za vaše neprijatelje.«

  »Ljudi su naši neprijatelji«, odgovori autohton. »Možete upadati u zamke koliko god vam je volja. Zato su i postavljene.«

  Stvorenje krete nazad ali ga Hein Hus zadrža.

  »Samo trenutak«, reče strogo. »Lord Fejd mora da prođe. Ide u borbu protiv Lorda

  Balanta. On ne želi da se bori protiv Prvog Naroda. Stoga bi bilo mudro ako biste ga proveli kroz zasad bez ikakvih smetnji.«

  Stvorenje progovori pošto je ćutalo nekoliko trenutaka. »Ja ću ga voditi.« Istog časa uputi se ka ratnom konvoju.

  Hein Hus i Sem Salazar krenuše za njim. Sa svojim nogama, mnogo pokretljivijim

  od ljudskih, autohton je izgledao kao da pliva. Povremeno se zaustavljao da prouči zemljište oko sebe.

  »Iznenađen sam«, reče Sem Salazar Heinu Husu. »Ne mogu da razumem njegove

  postupke.«

  »Nikakvo čudo«, progunda Hein Hus. »On je pripadnik Prvog Naroda, ti si čovek.

  Nema osnove za razumevanje.«

  »Ne slažem se«, uzvrati Sem Salazar ozbiljnim tonom.

  »A?« Hein Hus pogleda šegrta s beskrajnim iznenađenjem.

  »Ulaziš u raspravu sa mnom, Glavnim Baksuzlijom?«

  »Samo u izvesnom pogledu«, reče Sem Salazar. »Vidim osnovu za razumevanje sa

  Prvim Narodom u našoj zajedničkoj želji za opstankom.«

  »Truizam«, progunda Hein Hus.

  »U čemu se onda sastoji tvoja zbunjenost, ako već nalaziš nešto zajedničko sa Prvim Narodom?«

  »Činjenicu da je najpre odbio a onda pristao da nas provede kroz zasad.«

  Hein Hus klimnu. »Očigledno je presudila informacija da idemo u bitku za Balant

  Kip.«

  »To je jasno«, reče Sem Salazar. »Ali pomislite...«

  »Podstičeš me da mislim?«, zagrme Hein Hus.

  »...ovo je jedan iz Prvog Naroda, očigledno isti kao drugi... Ali je i on jedan od vođa? Ili oni žive u anarhiji?«

  »Lako je postaviti pitanje«, reče Hein hus grubo. »Teško je odgovoriti.«

  »Ukratko...«

  »Ukratko, ne znam. U svakom slučaju, biće im drago da nas vide kako se

  međusobno tamanimo.«

  III

  Prolaženje kroz zasad prošlo je bez ijednog incidenta. Kilometar i po na istoku autohton stade na stranu i vrati se, bez ikakvih formalnosti, u šumu. Ratni konvoj koji je dotada marširao u poretku po jedan, sada se regrupisao u svoju uobičajenu formaciju.

  Lord Fejd pozva Heina Husa i. što nije bilo uobičajeno, ponudi mu sedište kraj sebe.

  Mehanizam drevnih kola je tandrkao i podrhtavao ali je lord Fejd potpuno ingorisao buku. »Bojim se da bismo mogli biti prinuđeni na prepirku koja oduzima mnogo 11

  vremena. Šta je sa lordom Balantom? Možeš li da čitaš njegove misli?«

  »Ne baš jasno. On zna za naše prolaženje. Uznemiren je.«

  Lord Fejd prasnu u ciničan smeh. »Ima dobrog razloga za to! Slušaj sada, objasniću

  ti plan bitke kako bi mogao da usmerši svoje napore u najboljem pravcu.«

  »Odlično.«

  »Približavamo se u širokoj liniji. Balantovo važno oružje je. naravno. Volkano.

  Mamac mora nositi moj plašt i voziti se napred. Šegrt sa žutom kosom je možda najistaknutiji pripadnik konvoja. Na taj način ćemo saznati potencijal Volkana. Kao i naša Paklena usta. i on je bio izgrađen da odbija brodove iz svemira i ne može da kontroliše teren neposredno ispod zamka. Stoga ćemo se kretati u razbijenoj formaciji a onda se, dve stotine koraka ispred zamka, ponovo grupisati. Na tom mestu baksuzlije

  će naterati lorda Balanta dalje od zamka. Ti si bez sumnje načinio plan za takav završetak.«

  Hein Hus namršteno priznade da je tako. Kao i ostale baksuzlije, on je uživao u pozi

  koju je proizvodila njegova moć kontrole svake situacije.

  Lord Fejd nije bio raspoložen za otegnuto ćaskanje te navali da sazna više

  podataka. Naglašavajući svaku reč, Hein Hus objasni svoj plan. »Pripremio sam određene uticaje radi zbunjivanja branilaca Balanta i odvlačenja sa lica mesta.

  Baksuzlija Enterlin će sedeti u svom kabinetu, spreman da se umeša ako lord Balant naredi kazivanje protiv tebe. Anderson Grajms će nesumnjivo bacati demona —

  verovatno Everida — na Balantove ratnike; zauzvrat, Baksuzlija Komandor će zaposesti

  jednaki ili veći broj Fejdovih ratnika sa demonom Kirilom, koji je još užasniji.«

  »Dobro. Šta još?«

  »Nema potreba za nečim jačim, ukoliko se tvoji ljudi budu dobro borili.«

  »Možeš li da vidiš budućnost? Kako će se današnji dan okončati?«

  »Ima mnogo budućnosti. Određeni baksuzlija — Enterlin, na primer — izjavljuje da

  vidi nit koja vodi kroz lavirint; oni su rekto kad u pravu.«

  »Pozovi Enterlina.«

  Hein Hus izrazi svoje negodovanje. »Nije mudro, ako želiš da pobediš Balant Kip.«

  Lord Fejd se ispitivački zagleda u ogromnog baksuzliju.

  »Zašto to kažeš?«

  »Ako Enterlin predvidi poraz, ti ćeš izgubiti prisustvo duha i slabo ćeš se boriti. Ako predvidi pobedu, steći ćeš samopouzdanje i takođe ćeš se boriti slabo.«

  Lord Fejd načini gest mrzovolje. »Baksuzlije su glasne u svom hvalisanju sve dok ne

  dođu u iskušenje. Tada uvek nadu razloga da se povuku,«

  »Ha! Ha!«, zaceni se Hein Hus. »Ti očekuješ čuda, a ne pošteno baksuziranje.

  Predviđam da će...« — reče on i pijunu — »is
pljuvak pogodi močvaru. Verovatnoća je

  velika. Ali insekti mogu leteti u ovom pravcu. Jedan pripadnik Prvog Naroda mogao bi

  se dići iz močvare. Šanse su male. U sledećem trenutku postoji samo jedna budućnost.

  Minut kasnije tu su četiri budućnosti. Pet minuta kasnije, dvadeset budućnosti.

  Milijardu budućnosti ne bi moglo da izrazi sve mogućnosti sutrašnjice. Od te milijarde, neke su, naravno, verovatnije od drugih. Tačno je da te verovatne budućnosti ponekad

  imaju delikatan uticaj na mozak baksuzlije. Ali, ukoliko on nije potpuno bezličan i nezainteresovan, njegove vlastite želje nadjačavaju taj uticaj. Enterlin je snažan čovek.

  Povremeno su njegova predskazanja tačna. No, bez obzira, ja ti savetujem da se s njim

  ne konsultuješ. Bolje izvuci praktične koristi od baksuziranja.«

  12

  Lord Fejd ne reče ništa. Kolona je marširala dnom niskog rova; kola su lagano klizila niz padinu. Kada je počeo uspon, snažni mehanizam se tako zatresao da je lord

  Fejd bio prinuđen da zaustavi kola. Razmatrao je problem. »Kad dođemo na greben, ugledaćemo Balant Kip. Sada se moramo raštrkati. Pošalji najmanje vrednog čoveka iz

  tvoje trupe napred — šegrta koji je isprobavao močvaru. On mora nositi moj šlem i prsluk i voziti se u kolima.«

  Hein Hus uzdahnu, vrati se do kola a kraj lorda Fejda stvori se Sem Salazar. Lord

  Fejd sa gađenjem pogleda okruglasto lice. »Pridi bliže«, reče oštro. Sem Salazar posluša. »Sada ćeš se voziti na mom mestu«, reče Lord Fejd. »Gledaj ovamo. Ova ručica

  je za vožnju napred. Ova ovde za skretanje ulevo i udesno. Da bi se zaustavio, vrati ručicu u početni položaj«.

  Sem Salazar pokaza na još nekoliko ručica, dugmadi i poluga.

  »A šta je ovo?«

  »To se uopšte ne koristi.«

  »Kakva im je svrha?«

  Lord Fejd napući usne a licem mu preleti senka ljutnje.

  »Pošto su mi nevažni, dvadeset puta su nevažniji za tebe.

  Stavi ovaj šlem na glavu a ispod njega ovu kapu. Postaraj se da se ne znojiš.«