Alef Science Fiction Magazine 023 Read online

  slučaju, ako pređemo na obalu, preći će i oni i izbušiće nas pre nego što ovi ovdašnji budu u stanju da se umešaju«.

  »Mogli bismo da bežimo u bregove.«

  »Ne. Dobro ćemo ih namučiti pre nego što uđemo u takav rizik. Vrati se tamo i pomozi Bitniji sa konopcima.«

  Ješua i žena rukovali su jedrom a Miks poče da vodi brod u cik‐cak. Pogledi preko

  ramena kazali su mu da gonilac traži njegovu vodenu brazdu. Gonilac je mogao produžiti pravolinijski, po sredini reke, i tako odmicati brže nego Miksov čamac.

  Međutim, kapetan gonilačkog brodića plašio se da će se ispostaviti da je neki od tih cikova ili cakova prava linija čiji će se kraj završiti na obali.

  Miks izdade naređenje da se jedro malo popusti. Bitnija se usprotivi.

  »Uhvatiće nas ranije!«

  »To oni misle«, reče Miks. »Uradite kako kažem. Posada se nikad ne raspravlja sa

  gospodarem, a ja sam ovde kapetan.«

  Osmehnuo se i rekao joj šta se nada da izvede. Slegnula je ramenima,

  nagoveštavajući da ako će im se dogoditi iskrcavanje neprijatelja na palubu, onda nije

  bitno da li će to biti ranije ili kasnije. Isti pokret kao da je nagoveštavao da je ona i ranije znala da je on malo lud, i da je to sada dvostruko potvrđeno.

  6

  Ješua, međutim, reče: »Ja krv neću prolivati.«

  »Znam da u borbi ne mogu da računam na tebe«, reče Miks. »Ali ako pomažeš da

  upravljamo čamcem, indirektno doprinosiš krvoproliću. Nabij to u svoju filozofsku lulu i popuši.«

  Iznenadio se videvši kako se Ješuino lice širi u osmeh. Možda to nije bilo tako neočekivano. Ješuu su oduševljavali Miksovi amerikanizmi, a sem toga, voleo je da diskutuje o finesama etike. Ali uskoro će biti toliko zauzet da neće moći da se bavi diskusijama.

  Miks se opet osvrte. Lisica — gonič je bio lisica a on zec — mu je bila praktično na

  repu. Razdvajalo ih je oko sedam metara, a na pramcima dvaju trupova stajahu dvojica

  ljudi spremnih da hitnu svoja koplja. Međutim, rapidno dizanje i spuštanje paluba ispod njih činilo je da tačno bacanje bude vrlo teško izvodljivo.

  Miks je povikao svojoj posadi — kakva posada! — i oštro zaokrenuo krmom. Do tog časa pramac je bio usmeren, pod izvesnim uglom, prema desnoj obali reke. Sad se

  naglo okrenuo na drugu stranu, čamac se nagnuo, a horizontalna motka jedra

  zamahnula je brzo. Miks se saže a motka prosvira pored njegove glave. Bitnija i Ješua

  držali su se za konopce da ne bi bili zbačeni sa palube. Desno korito jedrilice se odiže i ostade u vazduhu nekoliko sekundi.

  U jednom trenutku, Miks je pomislio da će se čamac prevrnuti. Onda se čamac vratio u normalan položaj, a Bitnija i Ješua počeše da odmotavaju konopce da bi bili duži. Iza sebe je čuo urlanje, ali nije se osvrtao. Ispred njega začulo se još vike, jer su posade dva mala jednojarbolna ribarska čamca dale oduška svome strahu i ljutnji.

  Miksov čamac projuri između ta dva čamca prolazom širokim samo devet metara.

  On se brzo sužavao jer su se dva čamca međusobno približavala. Njihovi krmanoši su nastojali da ih udalje, ali čamci su ostajali na sudarnoj putanji. U normalnim okolnostima oni bi to ispravili, ali sada je među njima bio stranac koji je svojim pramcima skretao ka levom čamcu.

  Miks je video zgrčena lica ljudi i žena na tom čamcu. Oni su se očajno plašili da će

  se Miksov čamac zariti u njihov desni bok, i to blizu njihovog pramca. Sporo, a činilo se i presporo, okretali su svoj pramac odatle. Onda njihova horizontalna motka jedra, uhvaćena u mrtvu zonu, krete u široki razmah.

  Glas neke žene digao se nad svim drugim glasovima, vrišteći skoro nerazumljivim

  engleskim na Miksa. Jedan čovek hitnu koplje na njega; postupak glup i nekoristan, ali

  zgodan kao ventil za pražnjenje jednog dela njegovog gneva. Oružje prolete na tridesetak centimetara od Miksove glave i pljusnu u vodu desno od katamarana.

  Miks se osvrte. Gonilac je bio upao u klopku. Sad je još samo trebalo da on, Miks,

  izbegne upadanje u sopstvenu zamku.

  Njegovo plovilo kliznu pored čamca koji je plovio na levoj strani, i to tako blizu da

  je malo nedostojalo pa da dobije udarac horizontalnom motkom tog čamca po svojoj levoj katarci. A onda se katamaran udalji.

  Iza njega, vrištanje i urlanje se pojačaše. Tresak drveta o drvo navede Miksa da se

  osmehne. Brzo je pogledao unazad. Onaj veliki katamaran zario se pramcima u bok ribarskog čamca koji je plovio desno od Miksovog katamarana. Pod tim naletom, ribarski čamac, daleko manji, obrnuo se pod pravim uglom u odnosu na svoj dotadašnji

  kurs. Posade oba ta plovila popadale su po palubama; pali su i krmanoši. Trojica Kramerovih ljudi pali su sa palube i sad su se koprcali u vodi. Njih je mogao otpisati.

  Trebalo je savladati još sedmoricu.

  2

  Zec je postao lisica; napadnuti, napadač. Miks je okrenuo svoj katamaran najbrže što je smeo, i počeo da plovi zakošeno uz vetar, prema mestu sudara. Ovo je potrajalo, ali Kramerov katamaran nije bio u mogućnosti da uzvrati ma kakvim manevrisanjem, jer je

  7

  imao provaljeno korito pa je, kao i ribarski čamac, počeo polako da tone. Voda je nadirala kroz korita. Kapetan tog katamarana je gestikulirao a usta su mu bila otvorena, ali njegov glas se izgubio pod glasovima onih na njegovom i na ribarskom čamcu i ljudi

  sa mnogih drugih čamaca. Ipak, njegovi ljudi kao da su ga čuli, ili bar razumeli njegove besne signale. Podigli su se, dohvatili svoje oružje, i krenuli ka čamcu sa kojim su se sudarili. Miks nije shvatao zašto su pošli da se prebacuju na njegovu palubu. Tako su samo napuštali jedan tonući brod radi drugog, iskakali iz ključalog kotla u vatru. Možda je to bio samo refleks, reakcija bez razmišljanja. Bili su ljuti, pa su navalili da se izbesne na najbližim raspoloživim osobama.

  Ako su to hteli, nije im se ostvarilo. Dvojica muškaraca i dve žene sa ribarske brodice skočiše u vodu i počeše da plivaju. Drugi čamac zaplovi ka njima da ih pokupi.

  Dok se bližio plivačima, njegovo jedro se sroza, a ljudi pružiše ruke, naginjući se preko ivice, da pomognu ovima u vodi. Dvojica Kramerovih ljudi, prešavši na manji brodić, pojuriše na drugu stranu i baciše koplja na plivače.

  »Mora biti da su poludeli«, promrmlja Miks. »Napašće ih cela ova oblast.«

  Njemu je to odgovaralo. Mogao je da ostavi gonioce na milost i nemilost

  ovdašnjem stanovništvu. Ali nije nameravao to da učini. Morao je da vrati jedan dug. Za razliku od većine dugova, vraćanje ovog će prijati.

  Rekao je Ješui da preuzme kormilo, i izvadio bojni bumerang iz kutije sa oružjem

  na palubi. Bio je oko šezdeset centimetara dug, izdeljan oštrim kremenom od komada

  teške bele hrastovine. Jedan od njegovih krajeva bio je zaokrenut pod uglom od trideset stepeni. U rukama veštog bacača bilo je to opako oružje, koje može i sa daljine od stotinu i šezdeset metara slomiti ruku čoveku.

  U kutiji za oružje nalazile su se tri sekire sa glavama od kremena (zvanog i chert),

  još četiri bumeranga, nekoliko kopalja od hrastovine sa kremenim vrhovima, dve kožne

  praćke i dve vreće kamenova za izbacivanje iz praćke. Miks je, stojeći pored kutije, zauzeo stav sa stopalima razmaknutim i čvrsto uprtim o polubu; sačekao je da njegov

  čamac dođe naporedo sa levim bokom neprijateljskog, i hitnuo bumerang.

  Proračunavanje je bilo teško zbog njihanja palube gore‐dole. Ali bumerang je poleteo

  ka svom cilju, odbacujući odseve sunca sa svoje zarotirane blede površine, i udario jednog čoveka u vrat. I pored sve dernjave, Miks je čuo, doduše slabo, zvuk koji je kazivao da se vrat slomio. Čovek pade postrance na palubu, a bumerang kliznu i zastade

  uz ogradu.

  Drugari poginulog povikaše i okrenuše se ka Miksu. Kapetan je pozvao nazad onu

  četvoricu sa tonućeg ribarskog čamca. Počeše da b
acaju motke i koplja, a Miks i njegova posada polegaše po svojoj palubi. Neki od tih projektila su odskakivali od drveta, ili ostajali da se njišu zabodeni u drvo. Najbliži projektil, jedno koplje sa drvenim vrhom očvrsnutim pomoću vatre, tresnulo je dvadesetak centimetara daleko od

  Ješuinog uva i kliznulo u vodu.

  Miks skoči na noge, čvrsto se upre stopalima, i kad se leva strana njegovog čamca

  u njihaju pomače nadole, baci jedno koplje. Nije dobacilo do cilja, naime, do prsa jednog čoveka, ali mu je probilo stopalo. Čovek vrisnu i iščupa vrh koplja iz palube, ali nije imao dovoljno hrabrosti da izvlači koplje iz svog stopala. Hramao je tamo‐amo po

  palubi, urličući bolno, dok ga ne zgrabiše dvojica. Potegli su koplje i iščupali dršku, ali se glava koplja odlomila i ostala velikim svojim delom zabodena u gornji deo stopala.

  U međuvremenu, drugi ribarski čamac, onaj koji je za dlaku izbegao sudar sa Miksovim čamcem, prišao je tonućem ribarskom čamcu. Trojica uskočiše u tonući čamac i počeše da nameštaju konopce, vezujući ga čvrsto za svoj čamac. Nekoliko čamaca

  na vesla i tri kanua pridoše neoštećenom ribarskom brodiću, a novopridošle posade počeše na njega da prelaze. Evidentno, meštani su bili ljuti zbog napada i nameravali su da reaguju odmah. Miks je smatrao da bi im bilo pametnijega pričekaju da veliki katamaran potone, a onda da kopljima isprobadaju Kramarove ljude dok plivaju. Ali, 8

  napadajući Kramerove ljude, meštani su se jako uplitali u ovaj događaj, što bi moglo značiti početak rata. A u tom slučaju oni koji beže od Kramera bili bi ovde, dobrodošli.

  Međutim, katamaran, imajući dva korita, ne tone lako. Ovaj Kramerov katamaran

  čak bi mogao da pobegne, možda ne do svoje polazne luke, ali bar iz ove oblasti.

  Meštani nisu želeli da se to dogodi.

  Neprijateljski kapetan, videvši šta mu se sprema, dade naređenje svojima da

  napadnu. On lično je predvodio napad. Prešli su na tonući ribarski brodić, i preko njega, i bacili se na najbližeg ribara. Jedna žena zavitla praćkom iznad glave, pusti jedan kraj, i kamen se zari u kapetanov pleksus. Kapetan pade na leđa, onesvešćen ili mrtav.

  Pade još jedan od Kramerovih ratnika, proboden kopljem kroz mišicu ruke. Jedan

  njegov drug se spotače o njega i sledećeg trenutka se nabode na koplje koje je ribar upravo tada celom svojom težinom gurnuo napred.

  Žena koja je izbacila onaj kamen zatetura se unazad. Iz njenih prsa virilo je koplje.

  Ona se svali u vodu.

  Onda su se čamci spojili, i nastao je metež.

  Ješua je priveo njihov katamaran uz levi bok Kramerovog, a Bitnija i Miks su spustili jedro i nabacili kuke za hvatanje na protivničku ogradu. Dok su se Bitnija i Ješua preznojavali trudeći se da vežu dva katamarana jedan za drugi, Tom Miks je

  upotrebljavao svoju praćku. Svojevremeno je sa ovim oružjem vežbao i na kopnu i na

  vodi, stotinama sati, tako da je sad radio glatko, brzo i veoma prefinjeno. Morao je da čeka da se neki od neprijatelja izdvoji iz gomile, da ne bi slučajno pogodio meštanina.

  Tri puta je pogodio. Jedan kamen pogodio je protivnika u vrat, s boka. Drugi kamen udario je u donji deo jedne kičme. Treći kamen razbio je čašicu jednog kolena, i dok se pogođeni grčio, meštani su ga ščepali i oborili a jedan kremeni nož mu je presekao žilu kucavicu.

  Miks baci i jedno koplje, koje se zabi duboko u butinu jednog čoveka. Onda, stežući u šakama tešku sekiru, preskoči na Kramerov katamaran. Njegova sekira se dvaput diže i dvaput spusti na potiljke.

  Dvojica preživelih neprijatelja pokušaše da se bace u vodu. Samo jedan je do vode

  živ stigao. Miks podiže bumerang sa palube, diže ga sa namerom da ga baci na glavu koja se u talasima kretala gore‐dole, onda ga spusti. Bumeranzi se ne nabavljaju tako lako da bi ih čovek traćio na nekoga ko više nije opasan.

  Iznenada, nije se čulo više ništa sem jačanja ranjenih i plača jedne žene. Ćutali su

  čak i posmatrači, koji su sada brzo pristizali ka poprištu bitke. Borci su izgledali bledo i ispražnjeno. Vatra je nestala iz njih.

  Miks je voleo da se oblači adekvatno, a u ovom slučaju to je moralo značiti: kao

  pobednik. Vratio se na svoj brodić, namignuo Ješui i Bitniji, i opet obukao čizme i ogrtač. Njegov »šešir od trideset osam litara« bio mu je ostao na glavi tokom čitave bitke. Vratio se na ribarsku brodicu, skinuo šešir veličanstvenim zamahom ruke, iscerio se, i progovorio.

  »Tom Miks, džentlmen, vama na usluzi, dame i gospodo. Iskreno vam zahvaljujem

  što ste nam pomogli, i izvinjavam se ako smo svojim prisustvom stvorili ikakve nezgode

  vama.«

  Kapetan brodića koji ih je spasao reče: »Tako mi božjih golih kostiju, jedva razumem tvoje zborenje. Ali ipak kao angleski da je.«

  Miks vrati šešir na glavu i prevrte očima nagore kao da traži pomoć sa neba.

  »Još uvek u sedamnaestom veku! Pa, bar mogu koliko‐toliko da razumem šta

  govorite.«

  Nastavio je da govori, ali sporije i pažljivije. »Koja ti je titula, amigo?«

  »Titula? Amigo?«

  »Tvoje ime, prijatelju. I ko ti je gazda? Želeo bih da se ponudim da budem plaćenik. On mi je potreban, a mislim da ću i ja biti njemu potreban.«

  9

  »Džon Vikel Staford je lord‐gradonačelnik Novog Albiona«, reče jedna žena. Kao i

  drugi, i ona je čudno pogledavala čas Miksa, čas Ješuu.

  Iscerio se i rekao: »Ne, nije mi brat blizanac, niti ma kakav brat, sem onog srodstva

  koje se sastoji u tome što smo ljudi. A znaš kako je to tanko. Rođen je nekih hiljadu osamsto osamdeset godina pre mene. U Palestini. A to je prokleto daleko od moje rodne Pensilvanije. To što on toliko liči na mene, to se samo sudbina našalila. U ovom

  slučaju, srećno po njega, jer da nije tako bilo, možda ne bi izmakao iz omče koju mu je Kramer bio namakao na vrat.«

  Činilo se da neki od njegovih slušalaca razumeju ponešto od njegovih reči. Problem

  zapravo nije bio u rečniku, mada je i tu bilo nekih znatnih razlika, već više u intonaciji i izgovoru. Te dve karakteristike njihovog govora njega su donekle podsećale na govor nekih Australijanaca koje je bio sreo. A sam Bog je znao kako je njima zvučao Miskov

  govor.

  »Da li iko od vas zna esperanto?« reče on.

  Kapetan reče: »Čuli smo za taj jezik, gospodine. Njega šire neki pripadnici te nove

  sekte. Crkve druge šanse, ili sam, bar, ja tako shvatio. Nijedan, međutim, nije još dospeo ovamo.«

  »Baš šteta. Pa, snalazićemo se s onim što imamo. Moji prijatelji i ja žestoko smo se

  namučili poslednjih dana. Umorni smo i gladni. Želeo bih dozvolu da ostanem na vešem

  zemljištu nekoliko dana, pre nego što nastavimo niz reku. Ili se, možda, pridružimo vama. Smatrate li da bi se vaš gazda, ovaj, gradonačelnik, protivio?«

  »Daleko od toga, gospodine«, reče žena. »On dobrodošlicom pozdravlja ratnike i

  ratnice, u nadi da će oni ostati. I nagrađuje ih dobro. Ali reci nam, ovi ljudi, mora biti da su Kramerovi, zašto su te tako krvožedno gonili? Čak dovde su te jurili, a znali su da im je ovde zabranjen ulazak, pod pretnjom smrtne kazne.«

  »To je duga priča, gospođo«, reče Miks.

  Osmehnuo se. Njegov osmeh bio je veoma privlačan, i on je toga bio svestan. Ta

  žena bila je zgodna: prsata, mala blonda. Moglo se nagađati da je u ovom trenutku slobodna ili da planira da bude slobodna. U svakom slučaju, nikakva stidljivost nije se mogla primetiti kod nje.

  »Evidentno je da poznajete Kramera Čekića, Kramera Spaljivača. Ovo dvoje, Bitnija

  i Ješua, bili su mu zarobljenici, zreli za kolac, jer su bili, po njegovom mišljenju, jeretici, a u njegovoj zemlji to je bitno. Sem toga, Jevreji su, čime je stvar bila još pogoršana.

  Oslobodio sam njih dvoje i gomilu drugih. Samo nas troje smo se dočepali jedrilice.

  Ostalo znaš.«

&nb
sp; Kapetan je zaključio da bi mogao i da se predstavi.

  »Ja sam Robert Nikard. Ova žena je Angela Doverton. Nemoj da te prevari njeno

  nestidljivo ponašanje, gospodine Miks. Ona priča hrabro i bez obaziranja na svoj pol, ne mari za svoje mesto. Moja je supruga, mada se u raju i u paklu brak ne može ni sklapati ni razvrgavati.«

  Angela se osmehnu i namignu Miksu. Srećom, to oko u tom času nije bilo

  dostupno Nikardovom pogledu.

  »Što se tiče toga o jereticima, Novi Albion ne mari — bar ne službeno — koje je

  religije neki muškarac ili žena. Niti da li je, možda, čak i ateist, mada ne vidim kako bi neko mogao da bude ateist ako je dignut iz mrtvih. Dajemo dobrodošlicu svima da budu

  naši građani, pod uslovom da vredno rade, poštuju svoje dužnosti, da su čisti i relativno trezni. Primamo čak i Jevreje.«

  »To mora biti žešća promena u odnosu na ono kad ste bili živi«, reče Miks.

  Brzo, pre nego što bi Nikard mogao da uzvrati na to on reče: »Kome da se javimo,

  gospodine?«

  Nikard mu dade uputstvo. Miks reče svojoj posadi da se vrati u čamac. Odvezali su

  konopce, vratili kuke‐hvatalice na mesta, digli jedro, i zaplovili niz Reku. Ne, međutim, 10

  pre nego što je Angela Doverton Tomu još jednom namignula a on to video. Pre toga je

  već bio odlučio da se drži podalje od nje, mada je bila poželjna. On nije bio sklon da vodi ljubav sa tuđom partnerkom. Opet, kad bi ona šutnula Nikarda, što po svoj prilici i hoće, pa... ne, lepo se vidi da donosi nevolje. Ipak...

  Iza njega počeo je posao odvlačenja dva oštećena brodića do obale pre nego što

  potonu. Jedini preživeli iz Kramerovog odreda izvučen je iz vode i poveden, zavezan, na obalu. Miks se pitao, doduše nezainteresovano, šta će sa tim čovekom biti.

  Žena zvana Bitnija krmanila je katamaranom a Ješua se brinuo o konopcima. Tom

  Miks je stajao na krmi, jednom rukom se oslanjajući na pokrivno platno radi ravnoteže;

  njegov dugi beli ogrtač lepršao je na vetru. Nesumnjivo je meštanima izgledao kao čudna i dramatična figura. Bar se nadao da je tako. Gde god dospeo. on je, ako bi zaključio da situacija nije dovoljno dramatična, sam stvarao neku dramu.