Alef Science Fiction Magazine 025 Read online

  svijetu?

  Korolev je kriknuo. ‐ Van. ‐ Ruka u

  ‐ Reci im... ‐ i najednom su mu u svijest

  rukavici udarila ga je u prsa.

  nahrupili svi klišeji, tako apsolutno

  Dok ga je Jefremov gurao u hodnik,

  ispravni da je poželio histerično se

  Korolev je bespomoćno mlatio po

  nasmijati. Jedan mali korak.. došli smo u

  vakumskom odijelu.

  miru... proleteri svih zemalja...

  ‐ Čak se ni ja, pukovniče, ne bih usudio

  56

  usprotiviti naređenjima Crvene armije. ‐

  bi mogao predvidjeti čas finalnog zažare‐

  Na Jefremovljevu licu čitala se mučnina;

  nog susreta stanice s gornjim slojevima

  maska je pala. ‐ Krasna zabava ‐ rekao je.

  atmosfere. Sad je počesto pobolijevao, a

  ‐ Pričekajte dok ne bude gotovo.

  počesto je pomišljao i na to da bi mogao

  I tada je Tatjanin sojuz udario u insta‐

  umrijeti prije izgaranja, i to ga je

  lacije za stvaranje zrake, i kasarna je

  uznemiravalo.

  zabrenčala. U dagerotipu gologa Sunca,

  Proveo je bezbrojne sate vrteći video‐

  koji je potrajao samo djelić sekunde,

  teku muzeja. Prikladna zabava za pos‐

  Korolev je vidio kako se topovska kula

  ljednjeg čovjeka u svemiru, a koji je

  smežurala i urušila u se poput limenke

  nekad bio prvi čovjek na Marsu.

  piva zgnječene cipelom; vidio je obez‐

  Zastao je obuzet slikom Gagarina, bez

  glavljeni trup jednoga od vojnika kako se

  kraja i konca vrteći zrnate slike iz šez‐

  u okretanju udaljava od pulta; vidio je

  desetih godina, vijesti što su tako

  kako Jefremov pokušava nešto izreći, i

  neizbježivo vodile prema kozmonautovoj

  kako mu kosa teče uvis dok mu vakuum

  smrti. U ustajalom zraku Kozmograda, sve

  kroz vratni prsten kacige isisava zrak iz

  se rojilo od duhova mučenika. Gagarin,

  odijela. Dvostruke fine niti krvi u luku su pa prva posada Saljuta, pa Amerikanci živi

  potekle iz Korolevljevih nosnica, i urlik je

  ispečenl u zdepastom Apollu...

  oslobođena zraka zamijenila dublja tut‐

  Počesto je sanjao Tatjanu, i pogled u

  njava u njegovoj glavi. Zadnje što je čuo,

  njenim očima što je podsjećao na pog‐

  prije nego što su iščezli svi zvukovi, bilo je

  lede što ih je zamišljao u očima muzejskih

  zalupljivanje kapka.

  portreta. A jednom se i probudio, ili je

  Kad se probudio, probudio se u tami, s

  bar sanjao da se probudio, u Saljutu u

  pulsirajućim bolom negdje iza očiju,

  kojem je ona spavala, da bi otkrio da je

  prisjećajući se starih lekcija. Opasnost od

  sam, u staroj uniformi, i da mu je na čelo

  toga bila je velika koliko i opasnost od

  učvršćena baterijska svjetiljka. Iz velike

  same dekompresije, dušik je grgljao kroz

  daljine, kao da gleda dokumentarac na

  krv i udarao, do bijelog usijanim, bolom

  monitoru u muzeju, ugledao je sebe kako

  koji obogaljuje...

  trga zvijezdu Ordena Ciolkovskoga s

  Pluća su mu se očajnički bočila, gutajući

  džepa i spojnicom je ušiva za njenu

  vakuum. Unutrašnji ga je tlak napuhao.

  pilotsku diplomu.

  Osjetio je kako je i nehotice isplazio jezik.

  Kad se začulo kucanje, znao je da je i

  Sve najednom kao da je postalo vrlo

  ono zacijelo san.

  daleko. Sasvim akademski, zaista. Okre‐

  Kapak se muzeja okrenuo u šarkama.

  nuo je kotač kapka naprosto zbog

  U plavičastom, treperavom svjedu sta‐

  nekakvog čudnog osjećaja da noblesse

  roga filma, opazio je da je žena crnica.

  oblige, ni zbog čega drugog. Taj posao je

  Oko glave su joj se poput kobri dizale

  bio prenaporan, i on je žarko poželio da

  duge spirale gusto spletene kose. Nosila

  se vrati u muzej i zaspi.

  je zaštitne naočale, a svileni avijatičarski

  •

  šal izvijao se za njom u prostoru bez

  P

  težine.

  ukotine je mogao srediti šuperilom, ali

  ‐ Andy ‐ rekla je ‐you better come see

  je slom sistema nadilazio njegove snage.

  this!

  Na raspolaganju mu je stajao Gluškov vrt.

  Do nje je dolebdio sitan, mišićav i go‐

  Uz povrće i alge, niti će umrijeti od gladi

  tovo ćelav muškarac, odjeven samo u

  niti se ugušiti. Komunikacijski modul oti‐

  sportske gaćice i klepetavi pojas s alatom.

  šao je zajedno s topovskom kulom i

  I on je govorio engleski. ‐ Je li živ?

  kasarnskim krugom, samoubilački udarac

  ‐ Naravno da sam živ ‐ odvratio je

  Tatjaninog sojuza naprosto ih je otkinuo

  Karolev pomalo nepravilnim izgovorom.

  od stanice. Pretpostavio je da je taj sudar

  Čovjek zvan Andy zaplovio mu je iznad

  poremetio Kozmogradovu orbitu, ali na‐

  glave.

  prosto nije raspolagao sredstvom kojim

  ‐ Sve u redu, Jack? ‐ Na desnoj mu je

  57

  mišici, iznad prekriženih munja, bio

  ‐ To je Tulsa ‐ rekao je Andy, posa‐

  utetoviran geodezijski balon na kojem je

  vjetovavši se sa satom. ‐ Točno

  pisalo SUNSPARK 15, UTAH. ‐ Nismo se

  navrijeme.

  nadali nikome.

  ‐ Ali zašto? ‐ Korolev je zavrtio glavom,

  ‐ Nisam ni ja ‐ odvratio je Korolev

  duboko zbunjen. ‐ Zašto ste došli?

  žmirkajući očima.

  ‐ Već smo vam rekli. Da bismo ovdje

  ‐ Mi smo se ovamo došli nastaniti ‐rekla

  živjeli. Mogli bismo je proširiti, možda

  je žena i dolebdjela bliže.

  izgraditi još koju. Govorili su da nam

  ‐ Mi smo s balona. Skvoteri, moglo bi se

  nikad neće uspjeti preživjeti u balonima,

  reći. Čuli smo da je prazno. Znate li da se

  pa ipak smo mi bili jedini koji su mogli

  orbita spušta? ‐ Potom je izveo nespretni

  njima upravljati. Jedina je naša šansa da

  saltomortale, ne dotaknuvši se poda, i

  stignemo ovamo, bila u tome da krenemo

  pritom zazveketao alatom za pojasom. ‐

  sami. Tko bi želio živjeti ovdje zbog svoje

  Taj slobodni pad je nešto neviđeno.

  vlade, nekog vojnog glavonje ili čopora

  ‐ O Bože ‐ rekla je žena ‐ naprosto se ne

  mrčitelja papira? Potrebno je da čovjek

  mogu priviknuti! Ali je čudesno. Baš kao

  žudi za novom granicom ‐ žudi za njom do

  kad skačeš sa zatvorenim padobranom,

  same srži, zar ne?

  samo što nema vjetra.

  Korolev se nasmiješio i Andy mu je

  Korolev se zagledao u muškarca, koji je

  uzvratio.

  stvarao nespretni, bezbrižni dojam

  ‐ Uhvatili smo te energetske vodove i

  čovjeka koji se od rođenja opijao

  naprosto se povukli ravno gore. A kad se
>
  slobodom.

  stigne na sam vrh... onda, mislim, ili se

  ‐ Ali vi nemate čak ni lansirne rampe ‐

  odvažiš za veliki skok ili naprosto istruneš

  rekao je.

  ondje. ‐ Glas mu se podigao. ‐I pri tom

  ‐ Lansirne rampe? ‐ ponovio je muš‐

  nema osvrtanja, ne, gospodine moj! A mi

  karac i nasmijao se. ‐ Ali evo što radimo.

  smo taj skok izveli, pa ovdje mislimo i

  Sve te preostale raketne motore po

  ostati!

  kablovima izvlačimo do balona, pa ih

  Žena je vratila kotače od čičak‐trake na

  naprosto bacamo i ispaljujemo usred

  zakrivljeni zid pa otpustila model. Ovaj je

  pada.

  počeo jurcati iznad njihovih glava, veselo

  ‐ To je suludo ‐ rekao je Korolev.

  klepećući.

  ‐ Ali nas je dobacilo dovde, zar ne?

  ‐ Zar nije cakani? Djeci će se naprosto

  Korolev je potvrdno kimnuo. Ako je ovo

  morati dopasti.

  bio san, onda je bar bio vrlo jedinstven.

  Korolev se zagledao u Andyeve oči.

  ‐ Ja sam pukovnik Jurij Vasiljevič Koro‐

  Kozmodrom je ponovno odzvanjao, dok

  lev.

  je zvrndavi model Lunohoda uzimao novi

  ‐ Mars! ‐ Žena je pljesnula rukama. ‐O,

  kurs.

  kad samo djeca čuju! ‐ Otkinula je mali

  ‐ Istočni Los Angeles ‐ rekla je žene. ‐

  Lunohod s nepropusne pregrade i počela

  Grad u kojem su klinci. ‐ Skinula je

  ga navijati.

  zaštitne naočale, i Korolev je vidio kako

  ‐ Hej ‐ rekao je muškarac ‐ treba raditi.

  joj

  se

  oči

  prelijevaju

  predivnom

  Vani imamo hrpu motora. Moramo je dići

  šašavošću.

  prije nego što počne zagarati.

  ‐ Dakle ‐ rekao je Andy i zazveketao

  Nešto je zveknulo sudarivši se s

  pojasom s alatom ‐ možda biste nas htjeli

  ljuskom. Čitav je Kozmograd zabrenčao

  malo provesti?

  od udarca.

  58

  J.R.R. Tolkin

  O PUTOVANJU

  ERENDILOVOM

  I RATU BESA

  J.R.R. Tolkien, OF VOYAGE OF EARENDIL AND WAR OF WRATH, 1977

  Preveo Nebojša Stefanović

  S

  žuri, jer iznenadan strah pade na njega iz

  lavni Earendil(1) beše onda gospodar

  snova; i vetrovi koje je silom savlađivao

  svog naroda koji je živeo blizu Sirionovih

  nosiše ga nazad kao njegova čežnja.

  ušća; i uze za ženu Elvinu divnu, i ona mu

  Sad prve glasine stigoše do Meadrosa(7)

  rodi Elronda i Elrosa, koje zovu Napo‐

  da Elvina još živi, i obitava posedujući

  vilnima. Ali još Earendil ne mogaše da se

  Silmarila kod ušća Siriona, on, kajući se za

  smiri, i putovanja oko obala Ovostranih

  dela počinjena u Dorijatu, zadrža svoju

  zemalja(2) ne smiriše nemir njegov. Mo‐

  ruku. Ali vremenom spoznaja njihove ne‐

  rem, stremio je da plovi dalje, tragajući za

  ispunjene zakletve vratila se da mrcvari

  Tuorom i Idrilom koji se ne vratiše; i

  njega i njegovu braću, i skupljajući se svo‐

  mišljaše da pronađe možda poslednju

  jih lutajućih staza, poslaše Lukama poru‐

  obalu, i ponese pre nego što umre poru‐

  ke prijateljstva i opet neumoljivog zahte‐

  ku Elfa i Ljudi Valarima(3) na Zapadu, koja

  va. Tad Elvina i narod Siriona ne htedoše

  će možda smilovati njihova srca nad

  da predaju dragulj koji je Beren osvojio i

  jadima Srednjeg sveta.

  Lutjena nosila, i zbog koga je Dior pose‐

  Sad Earendil postade blizak sa Kirda‐

  čen; i na kraju krajeva, dok je Earendil na

  nom Brodograditeljem(4) koji je živeo na

  pučini, jer im je izgledalo da u Silmarilu

  ostrvu Balar sa onima iz svog naroda što

  leži blagoslov koji je došao u njihove kuće

  izbegoše propast luka Birtombara i Egla‐

  i na brodove. I tako se zbila poslednja i

  resta. Uz pomoć Kirdanovu, Earendil

  najokrutnija od seča Elfa od Elfa; i to je sagradi Vilingot, Penocvet, najdivniji iz

  bilo treće od velikih nedela postignutih

  svih brodova iz pesama; zlatna mu behu

  prokletim zavetom(8).

  vesla i beli jarboli, tesani iz brezovih šuma

  Jer preživeli sinovi Feanorovi iznenada

  Nimbretila, i jedra njegova behu kao

  se spustiše na izbeglice iz Gondolina i pre‐

  srebrni mesec. U Pesmi Earendilovoj je

  ostale iz Dorijata, i uništiše ih. U toj bici mnogo toga opevano o njegovim avantu-neki od njihovog naroda stajaše po strani,

  rama u dubini i u zemljama neutrvenim, i

  i manji broj njih se pobuni i beše posečen

  na mnogim morima i na mnogim ostrvi‐

  s drugom stranom, boreći se sa Elvinom

  ma; ali Elvina nije bila sa njim, i sedela je

  protiv svojih gospodara (jer toliki beše če‐

  u tuzi kod ušća Sirionovih.

  mer i zbunjenost u srcima Eldara(9) u to

  Earendil ne nađe ni Tuora ni Idrllu, niti

  vreme); ali Maedros i Maglor dobiše

  je ikad krenuo na to putovanje prema

  bitku, mada jedini ostadoše posle od si‐

  obalama Valinora(5), poražen senkama i

  nova Feanorovih, jer Amrod i Amras

  činima, vraćan odbijajućim vetrovima, sve

  pogibaše. Prekasno brodovi Kirdana i

  dok u čežnji za Elvinom ne krenu ka obali

  Gilgalada Visokog Kralja dođoše, žureći u

  Belerijanda(6). I srce mu je govorilo da

  pomoć Elfima od Siriona; i Elvine ne beše

  59

  više, i njenih sinova. Onda ono naroda što

  Earendil, prvi od živih Ljudi, stupi na

  izmače ispod mači pridruži se Gilgaladu, i

  besmrtne obale; i govorio je tamo Elvini i

  pođe s njim ka Balaru; i oni ispričaše da

  onima koji behu s njim, a to su bila trojica

  su Elrond i Elros zarobljeni, ali da se

  moreplovaca koja su plovila svim morima

  Elvina sa Silmarilom na grudima bacila u

  uz njega: Falatar, Erelont i Aerandir behu

  more.

  im imena. I Earendil im reče: "Ovde niko

  Tako Maedros i Maglor dragulj ne zado‐

  sem mene ne sme zakoračiti, da ne bi

  biše; ali on ne beše izbijen. Jer Ulmo

  zadobili bes Valara. Tu opasnost uzeću na

  podiže Elvinu iz talasa, i dade joj velike

  sebe, za spas Dva Plemena."(10)

  bele ptice, i tamo na njenim grudima

  Ali Elvina odgpvori: "Onda će staze biti sijaše kao zvezda Silmarila, dok je letela

  odvojene zauvek; ali sve opasnosti tvoje i

  preko vode da nađe Earendila svog

  ja ću uzeti isto." I ona skoči u belu penu i

  voljenog. U neko doba noći, Earendil na

  potrča ka njemu; ali Earendil beše žalo‐

  krmi svog broda ugleda je kako dolazi k

  stan, jer se plašio gneva Gospodara

  njemu, kao beli oblak koji prolazi brzo

  Zapada na bilo koga iz Srednjeg Sveta ko
r />   ispod meseca, kao lutajuća zvezda preko

  se usudi preći granicu Amana. I tako se

  mora, jedan beli plamen na krilima oluje.

  oni oprostiše od drugova na svom

  I tako je pevano, da je pala s neba na

  putovanju, i razdvojiše se od njih zauvek.

  palubu Vingilota, obeznanjena, blizu

  Tada Earendil reče Elvini: "Čekaj me

  smrti u nuždi njene brzine, i Earendil je

  ovde; jer jedan samo može preneti

  prigrli na grudi; ali ujutru zapanjenim

  poruku koja mi je sudba da je nosim." I očima ugleda svoju ženu u pravom

  pođe sam dalje, i dođe do Kalakirje, i

  obliku, pored sebe sa kosom njenom na

  činiše mu se prazna i tiha; jer isto kao i svom licu, i ona spavaše.

  Morgot i Ungolijant(11) kad dođoše u vre‐

  Veliki beše jad Earendilov i Elvinin zbog

  menima prošlim, tako sad Earendil dođe

  propasti luka Siriona i zatočeništva njiho‐

  u vremenima festivala, i gotovo su svi od

  vih sinova; i plašiše se da ne budu umo‐

  Elfskog naroda otišli na Valimar, ili su se reni, ali ne beše tako. Jer Maglor se sažali

  skupili u dvoranama Manveovim na

  nad Elrosom i Elrondom, i starao se o

  Tanikvetilu, i malo ih je ostalo stražareći

  njima. I ljubav se zače među njima, ma

  na zidinama Tiriona. Tek neki tamo behu,

  koliko to bilo nezamislivo; ali Maglorovo

  koji su ga videli izdaleka i silnu svetiost srce bilo je bolesno i umorno od tereta

  koju je nosio; i odoše u žurbi za Valimar.

  stravične zakletve.

  Ali Earendil se pope na zeleni breg Tunu i

  Sad Earendil ne videše više nade u

  nađe je praznu; i izađe na ulice Tiriona, i

  zemljama Srednjeg Sveta, i okrete brod u

  one behu prazne; i srce mu beše utučeno,

  očajanju i kući ne dođe, već ponovo

  jer se plašio da nije neko zlo palo čak na

  potraži Valinor sa Elvinom pored sebe.

  Blagosloveno Kraljevstvo. Šetao je pustim

  Stajao je najčešće na pramcu Vingilota, i

  prolazima Tiriona, i prašina na njegovoj

  Silmaril mu beše privezan više veđa; i

  odeždi i čizmama je bila prašina dija‐

  njegova svetiost je rasla kako se primi‐

  mantska, i sijao je i treperio penjući se uz

  caše Zapadu. I mudri su rekli, da su zbog

  bele stepenice. I vikao je glasno na

  moći tog svetog dragulja oni stigli do

  mnogim jezicima, i Elfa i ljudi, ali ne beše