Alef Science Fiction Magazine 023 Page 8

  »Pardon. Dakle, Kramer je dosad radio samo na ovoj strani Reke. Hunima nije dodijavao. Ali oni nisu glupi, ako je istina ono što sam upravo čuo.«

  »A, da, od one žene, Delores Rembo«, reče Staford.

  Tom Miks pokuša da suzbije svoje iznenađenje. »Imate špijune i za špijuniranje sopstvenog naroda.«

  »Zvanično, nemamo. Ne moram da dajem ljudima naređenja da špijuniraju svoje

  sunarodnike. Ima dovoljno dobrovoljaca koji trkom dođu kod mene sa izveštajem o svemu što se desi. To su tračeri, i to dosadni. Ali pokatkad mi kažu nešto važno«.

  »Pa, ono što sam mislio kad sam rekao da Huni nisu glupi bilo je, da oni znaju da će

  ih Kramer napasti kad bude imao pod opasačem dovoljno država sa ove strane Reke.

  Moraju znati da će on tad krenuti na njih da bi konsolidovao ćelu ovu teritoriju. Znaju da će to biti tek kroz nekoliko godina, ali znaju i da se to bliži. Znači, mogli bi biti prijemčivi za neke ideje koje sam smišljao. Evo šta bismo mogli učiniti.«

  Razgovarali su još jedan sat. Na kraju je Staford rekao da će učiniti šta može da razvije Miksov plan. Po njegovom mišljenju, bio je to očajnički plan, poglavito zato što je za njegovo izvođenje preostalo vrlo malo vremena. Trebalo bi ćele noći ostati budan i naporno raditi. Svaki prolazeći minut davao je Kramerovim špijunima nove mogućnosti

  da otkriju šta se dešava. Ali stvar se morala izvesti. Staford nije nameravao da sedi pasivno i čeka Kramerov napad. Bilo je bolje ići na rizik nego pustiti Kramera da

  »uzvikuje gađanje« — Staford je počinjao da usvaja neke od Miksovih amerikanizama iz

  dvadesetog veka.

  9

  Obaveštajstvo je javljalo da Kramer nije upotrebio ćelu svoju silu. Iako je, teoretski, imao dovoljno vojske da potuče jednovremeno i Novi Albion i Ormondiju, u stvarnosti

  se plašio da povuče veliki broj vojnika iz pokorenih država. Njegovi garnizoni bili su sastavljeni od deusvolenske manjine i od kolaborantske većine pokupljene iz okupiranih

  država. Garnizoni su terorisali narod, sazidali zemljane i drvene zidove duž granica, i utvrde duž tih zidova, sa trupama stacioniranim unutra. Kornukopije većine građana bile su smeštene na dobro čuvana mesta i deljene samo u vreme punjenja. Ko god je

  želeo da beži, morao je ili da ukrade svoju »kornu« ili da se ubije i nanovo digne iz 34

  mrtvih negde drugde na Reci, sa novom »komom«. Ono prvo je bilo skoro nemoguće

  izvesti, a na drugi postupak odlučivali su se samo najhrabriji ili najočajniji.

  Ipak, ako bi suviše oslabio garnizone, Kramer bi imao desetak revolucija

  istovremeno.

  Sudeći po izveštajima Stafordovih špijuna, Kramer je tiho odveo po dvojicu od svakih deset svojih vojnika i brodaraca sa teritorija pokorenih država i doveo ih u Deusvolens i Felipiju, državu na njegovoj severnoj granici. Flotu je postrojio u dugu kolonu duž obale reke. Međutim, vojnici i brodovi mogli bi se okupiti u ma koje doba

  tokom noći. Naravno, nije se znalo koje noći.

  »Kramerovi špijuni znaju da ste vi, Ješua i Bitnija ovde«, reče Staford Miksu. »I vi

  mislite da će on napasti Novi Albion samo da bi ponovo pohvatao vas troje. Ne verujem

  ja u to. Zašto biste vas troje bili njemu toliko važni?«

  »Bežali su mu i drugi«, reče Miks, »ali nikad tako javno. Priča se raširila, on to zna, i oseća se poniženim. Sem toga, boji se da bi to moglo i drugima pasti na pamet.

  Međutim, mislim da je odranije planirao da nastavi osvjajanja, i da smo ga mi samo podboli da krene pre nego što je nameravao.

  Proći će pored Slobode i Ormondije i napašće nas. Ako uzme Novi Albion, počeće

  svoju igru stezanja.«

  Glasnici su već bili odaslati u Ormondiju, pa se na granici održao susret vojvode i

  njegovog saveta sa Stafordom i njegovim savetom. Pola noći je utrošeno u pokušajima

  da se vojvoda privoli da uzme učešće u iznenadnom napadu. Ostatak noći i ćelo jutro

  potrošili su raspravljajući o tome ko bi trebalo da bude vrhovni komandant. Najzad je

  Staford pristao da to bude Ormond. Nije mu se to sviđalo, jer je smatrao da vojvoda nije toliko sposoban koliko on, Staford. Ni Novoalbionci neće rado služiti pod Ormondovom komandom. Međutim, Stafordu su Ormondani bili potrebni.

  Ne zastajući čak ni radi kratkog sna, Staford je prešao Reku i pregovarao sa vladaocima dvaju »hunskih« država. Njih su njihovi špijuni bili informisali da Kramer sprema novi invaziju. To ih nije mnogo zabrinjavalo, jer Kramer još nikad nije napao preko Reke. Staford ih je najzad ubedio da će Kramer pre ili kasnije uzeti i njih u postupak. Onda su se, međutim, pogađali oko toga kome da pripadne glavnina plena.

  Staford i vojvodin agent, Robert Aberkrombi, nevoljno pristadoše da pripadne

  »Hunima«.

  Ostatak dana proveden je u pravljenju planova za način kako će se raspolagati

  »Hunskim« brodićima. Oko ovoga je bilo mnogo nevolja. Vladaoci »Huna«, Hartašeršes

  i Dervišaviaš, raspravljali su se oko toga ko će u napadu ići ispred koga. Miks je Stafordu sugerisao da bi čamci sa vladaocima trebalo da plove naporedno. Onda bi se ta dvojica

  mogli iskrcati istovremeno. A od tog trenutka svako bi postupao kako ume i zna.

  »Ali sve to može ispasti naopako«, reče Staford Miksu. »Ko zna koliko su

  Kramerovi špijuni doznali? Možda ih ima čak i u mom štabu, ili među Hunima. Ako i nema, posmatrači sa bregova su nas sigurno videli.«

  Vojska Novog Albiona i Ormondije pretraživala je brda, nastojeći da uhvati špijune.

  Špijuni će zato morati da se kriju i neće smeti da pale signalne vatre niti da šalju relejne signale pomoću bubnjeva. Neki će se provući između lovaca i krenuće, noseći

  informacije, pešice ili čamcima. Ali to će potrajati.

  U međuvremenu, emisari Novog Albiona otputovali su u tri od pet država južno od

  novoalbionske granice. Namera im je bila da pokušaju da privole te države da daju ljudstvo i plovilice za napad.

  Tom je, do kraja te noći, unapreden u kapetana. Trebalo je da obuče prsni oklop i

  kacigu od stavljene kože sa ojačanjima od riblje kosti, u stilu novoalbionskih vojnika, ali on je insistirao da zadrži svoj kaubojski šešir. Staford je bio suviše umoran da mu se suprotstavi.

  35

  Prodoše još dva dana i noći. U tom periodu Miks je uspeo i da uhvati nešto sna. Po

  podne trećeg dana, zaključio je da bi rado otišao nekud gde nema toliko gužve i galame.

  Događaja je bilo toliko da on nije mogao naći mirno mesto za spavanje. Zaključio je da

  treba, ako je moguće, da ode u bregove i nade tiho mesto za dremež, iako su poterne

  grupe još uvek bile tamo.

  Prvo je svratio do Bitnijine kolibe da vidi kako je Bitniji. Otkrio je da ona sada živi sa jednim čovekom čija je partnerka ubijena tokom one bitke na Reci. Činilo se da je sa njim prilično srećna. Ne, nije viđala »ludog monaha« Ješuu. Miks joj reče da ga ona viđa, povremeno, iz daljine. Ješua je kremenom sekirom obarao neka borova stabla, ali

  Miks nije znao radi čega.

  Na putu prema bregovima naišao je na Delores. Bila je u radnoj grupi koja je vukla

  trupce džinovskog bambusa do obale. Pobadali su te trupce da bi ojačali drvene zidove

  kojima je bila zaštićena vodena strana granice Novog Albiona. Izgledala je prljava, umorna i nimalo srećna. Njen besan pogled uperen u Miksa nije bio samo u vezi sa napornim radom. Za sve ovo vreme oni nijednom nisu našli vremena niti energije da vode ljubav.

  Tom joj se iscerio i doviknuo joj: »Ne brini, draga! Kad se sve ovo završi, bićemo

  opet zajedno. I učiniću te najsrećnijom ženom na svetu.«

  Delores mu reče šta on može da uradi sa svojim šeširom.

  Tom se nasmeja i reče: »Proći će te to.«

  Nije odgovorila. Savila je grbaču i navalila da opet tegli, zajedno sa drugim
ženama,

  konopac za čiji drugi kraj je bio vezan trupac. Trebalo je da prevuku taj trupac preko vrha brega.

  »Odatle će sve biti nizbrdo«, reče on.

  »E za tebe, bogami, neće«, uzvrati mu ona.

  Opet se nasmejao, ali, kad se okrenuo na drugu stranu, namrštio se. Nije

  njegovom krivicom Delores regrutovana u radnu jedinicu. A žalio je koliko i ona, možda

  i više, što nisu dobili medeni mesec.

  Sledeće brdo bilo je puno ljudi, odzvanjale su kamene sekire koje su udarale po gigantskim bambusima, stenjali su sekiraši, a predradnici i predradnice su izvikivali naređenja. Uskoro se Miks nade na još višem bregu, samo da bi otkrio da ni tamo uslovi

  za spavanje nisu bili nimalo povoljni. Nastavio je, znajući da, kad stigne do same planine, tamo neće više sretati ljudska bića. Međutim, već su ga obuzimali umor i nestrpljenje.

  Zaustavio se blizu vrha poslednjeg brda da bi seo i uhvatio dah. Ovde je zbijeno raslo veličanstveno gvoz‐drveće, a između njega visoke trave. Nije video nikoga, ali je nejasno čuo sekire i glasove. Možda bi trebalo da ovde jednostavno legne. Ova trava nije bila meka, štaviše izazivala je svrab, ali on je bio odveć umoran da bi mu to smetalo. Rasprostreće svoj ogrtač, staviće šešir preko lica i preći će brzo u veoma zasluženi san. Ovde nema insekata da puze po njemu ili da ga bockaju, nema neprijatnih mrava, muva, ili komaraca. Neće ga uznemiriti glasni krik nijedne ptice.

  Ustao je, skinuo svoj beli ogrtač, i položio ga na travu. Vreli sunčevi zraci padali su između dvagvozd‐drveta na njega; visoke trave činile su zid oko njega. Ah!

  Možda ga Staford u ovom trenutku traži. Ako je tako, šteta grdna.

  Opružio se, onda odlučio i da skine svoje vojne čizme. Stopala su mu bila vrela i oznojena. On se pridiže u sedeći položaj, smače jednu čizmu sa svoje desne noge, poče

  da skida i čarapu od upletene trave. Zastade. Da li je to čuo neko šuškanje u travi koje nije nastalo zbog vetra?

  Njegova oružja ležala su pored njega: kremeni tomahavk, kremeni nož, i jedan bumerang, sve učvršćeno kaiševima za njegov opasač. On izvadi sva tri, položi bumerang na ogrtač, uze tomahavk u desnu a nož u levu ruku.

  36

  Šuškanje je prestalo, ali minut kasnije nastavilo se. Digao se obazrivo i pogledao preko vrhova trave. Tamo, na udaljenju od oko sedam metara, prema planini, trava se

  povijala nadole pa brzo uspravljala. Tokom izvesnog vremena nije mogao da vidi tog prolaznika. Taj ili je bio niži od strukova trava, ili je hodao pognut.

  Onda Miks vide kako se jedna glava diže nad zelenilom. Pripadala je nekom

  muškarcu tamne kože, crne kose, španskih crta lica. To nije bilo važno, jer sličnih je bilo mnogo u ovoj zoni, svi su bili dobri građani, neki su bili begunci iz Deusvolensa i Felipije.

  Međutim, šunjanje ovog čoveka. nagoveštavalo je da ovoj zoni ne pripada.

  To bi mogao biti špijun koji je izmakao poternim grupama.

  Neznanac je pogledao ka planini, okrećući profil posmatraču. Miks se saže pre nego što je neznanac okrenuo glavu ka njemu. Čučao je i osluškivao. Šuškanja više nije

  bilo. Posle nekog vremena ono ponovo poče. Da li je taj čovek svestan da je još neko

  prisutan, da li pokušava da otkrije Miksa?

  Kleknuo je i naslonio uvo na zemlju. Kao i većina stanovnika ove doline, taj drugar

  verovatno ide bos ili nosi sandale. Ali mogao bi nagaziti na grančicu, mada iz šbunja nije poispadalo mnogo graničica. Ili bi se mogao spotaknuti.

  Posle jednog minuta pomnog slušanja, Tom ustade. Sad više nije mogao čuti čak ni

  zvuk neznančevog kretanja. A ima li kretanja trave koje bi bilo izazvano nečim drugim

  sem vetror.i? Nema. Ne! — ipak ima! Nepoznati je nastavio kretanje. Njegov potiljak bio je okrenut ka Miksu.

  Tom brzo opasa svoj kaiš, prikopča ogrtač oko vrata, i navuče čizmu. Držeći svoj beli šešir u zubima, nož u jednoj i tomahavk u drugoj ruci, pode za neznancem. Ali polako, povremeno izdižući glavu nad travom. Neizbežno dođe čas kad praćeni i pratilac pogledaše jedan u drugoga istovremeno.

  Onaj čovek se istog trena sagnu. Miks nije video zašto bi se saginjao sad kad ga je

  neznanac primetio. Gledao je travu koja se talasala i odavala šunjača kao što voda odaje nekog ko pliva odmah ispod površine. Miks pode hitrim koracima tamo, razgrćući

  travu grudima: ali bio je spreman da se i sam opet prikrije ako zeleni posletalas nestane.

  Iznenada glava crnomanjastog čoveka iskoči iznad trave. On, začudo, stavi prst na

  usta. Miks stade. Šta kog vraga taj radi? Onda čovek pokaza iza Miksa. Tokom jednog

  sekunda, Miks je odbijao da pogleda. Suviše je ličilo na trik, ali šta bi ovaj dobio takvim trikom? Bio je suviše daleko da bi išta dobio nekim napadom u trenutku kad se Miks osvrće.

  Trik ili ne — Mfks je bio suviše radoznao. Osvrnuo se da osmotri teritoriju. I zaista,

  trava se kretala kao da nevidljiva zmija puzi preko nje.

  Miks brzo razmotri situaciju. Da li je ta druga osoba saveznik crnomanjastog, da li

  se šunja prema Miksu? Ne. Da je to, crnomanjasti ne bi ukazao na tu osobu. Nego —

  crnomanjasti je Novoalbionac koji je otkrio špijuna. Pratio je tog špijuna a onda se pojavio Miks i pomislio za Novoalbionca da je špijun.

  Miks nije imao vremena da razmisli o tome da je mogao ubiti jednoga od svojih.

  On se spusti i poče da se primiče mestu gde je bila treća osoba — zapravo, malopređašnjem mestu, jer će taj treći čovek verovatno već biti negde drugde kad Tom

  bude stigao tamo gde je video pokret. Na svakih tri—četiri metra ustajao je da bi proverio dokle je stigao taj treći. Talasanje je odmicalo ka planini, udaljavajući se I od njega i od crnomanjastoga. A crnomanjasti je, koliko se moglo videti po kretanju trave, sada puzio direktno ka mestu gde je Miks maločas bio.

  Zamoren od nečujne i spore igre, siguran da će iznenadna solovita akcija iste‐rati

  plen na čistinu, Miks se oglasi ratnim krikom. I, potrča napred najbrže što mu je trava dopuštala.

  Ovo poslepodne bilo je, svakako, puno iznenađenja. Dve glave se uzdigoše tamo 37

  gde je on očekivao jednu. Jedna blond, jedna crvenokosa. Žena napred, a muškarac za

  njom; tako su bili puzili i išli čučeći, i povremeno na kratko dizali glave kao ljudski periskopi, mada Tom nije stvarno bio video ni jedno ni drugo od njih dvoje u tim trenucima kad su osmatrali.

  Miks stade. Ako je načinio pogrešku što se tiče identiteta crnomanjastoga, nije li

  moguće da sad greši i u pogledu ono dvoje?

  Povikao je ka njima, kazujući im ko je i šta ovde radi. Crnomanjasti se oglasi tvrdnjom da se zove Raimondo De La Reina i da je državljanin Novog Albiona.

  Crvenokosi i blonda se onda izjasniše: Erik Simons i Gvindila Tašent, takode državljani iste države.

  Miksu je došlo da se nasmeje na ovu komediju zabluda, ali još uvek nije bio siguran. Možda Simons i Tašentova lažu da bi njemu i crnomanjastome popustila pažnja.

  Tom ostade na svom mestu. »A šta ste vas dvoje tu radili?« reče on.

  »Za ime boga«, reče čovek, »vodili ljubav. Ali molim te nemoj to razglašavati; moja

  žena je vrlo ljubomorna, a ni Gvindilin muž ne bi bio mnogo zadovoljan kad bi čuo za

  ovo!«

  »Vaša tajna je kod mene bezbedna«, reče Miks.

  Okrete se ka De La Reini, koji je hodao ka njemu. »A ti, ortak? Nema razloga da se

  o ovome ovde priča, a? Naročito zato što je ispalo da smo se izbrukali.«

  Postojao je još jedan problem. Dvoje ljubavnika verovatno su klisnuli s posla. Ako

  bi vlasti saznale za to, stvar bi mogla biti ozbiljna i završiti se pred vojnim sudom. Miks nije imao nameru da prijavi njih dvoje, ali Španac bi mogao imati osećanje da stvar mora biti prijavljena vlastima. Ako bi Španac na tome insistirao, Miks se ne bi mogao raspravljati s njim. Ili bar ne preterano energičn
o.

  Miks, Simons, i Tašentova nisu se kretali. De La Reina je nadirao kroz travu ka Miksu. verovatno sa ciljem da sa njim popriča o ovoj situaciji. Ili je možda De La Reina smatrao da tom paru ne treba verovati. Takva sumnja bila bi razumna, pomisli Miks. To

  bi mogli biti špijuni koji su svoju priču izmislili kad su otkriveni. Ili, još verovatnije, spremili unapred, za slučaj da budu otkriveni.

  Ali Miks nije stvarno verovao u ovo.

  I već je Španac bio na metar‐dva odnjega. Sad je Miks mogao jasno videti njegove

  crte lica, duge a uzane, orlovske; bilo je to veoma aristokratsko hispansko lice. Tip je bio visok kao Miks. Kroz povijajuću travu Miks je naslućivao zeleni peškir‐kilt, kožni opasač sa dva kremena noža, i tomahavk. Jedna ruka bila je iza leda, druga prazna.

  Miks ne bi dozvolio nikome da mu se približi sa jednom rukom iza leđa. »Tu stani,

  amigo!« reče on.

  De La Reina stade. Osmehivao se ali istovremeno izrazom lica pokazivao

  zbunjenost.

  »U čemu je stvar, prijatelju?«

  Govorio je engleskim iz sedamnaestog veka sa vrlo jakim stranim izgovorom. i bilo

  je moguće da ne može lako da razume Miksov američki izgovor dvadesetog veka. Miksu

  se Španac činio sumnjivim, ali ne u velikoj meri.

  Tom poče da govori polako. »Tvoja ruka. Ona iza leđa. Pokaži je. Polako.«

  Rizikovao je i pogledao ka paru. Išli su ka njemu, ali polako. Izgledali su uplašeni.

  Španac reče: »Naravno, prijatelju.«

  I već je De La Reina bio u skoku prema Tomu, sa krikom, a druga ruka se sad videla, i u njoj oštrica od kremena. Samo desetak centimetara oštrice je virilo iz stisnute šake, ali i to je bilo dovoljno da preseče vratnu venu ili grlo. Da je bio pametniji, Španac je mogao sakriti celo to oružje u ruci i pustiti ruku da se njiše prirodno. Ali bio se plašio da tako postupi.

  38

  Tom Miks razmahnu tomahavkom. Oštrica tomahavka se zari u Špančevu

  slepoočnicu, uz krckav zvuk. Španac pade. Nož mu ispade iz ruke.

  Tom doviknu onom paru: »Stojte tu gde ste!«