Alef Science Fiction Magazine 013 Page 14

  pomisli

  Helbent,

  nešto

  je, bar onaj njegov deo u Hjustonu,

  razumno.

  očigledno krenulo na dugo povratno

  Razumni čovek se pojavio na ekranu.

  putovanje u prvobitni mulj.

  »Voli, biću primoran da se ne složim sa

  Helbent je uključio komercijalni kanal

  tvojom analizom. Stvorenje je pucalo u

  da bi prekratio vreme. Volter i Voli su još

  samoodbrani. Istina, uništilo je naša

  uvek razgovarali. Do Erika, za kog je

  najbolja oruđa. Istina, to pokazuje

  Helbent želeo da preuzme kontrolu u

  tehničke mogućnosti daleko superiornije

  Hjustonu, nije se moglo doći.

  od naših. Istina, NASA javlja da stvorenje

  »Voltere.«

  ima osoran stav. Ali ne prestaje da priča.

  »Da, Voli«.

  Izgleda da je spremno za razumnu

  »Po ovim novim podacima — i

  raspravu. Ja bih odlučio da nastavimo taj

  sovjetska i američka letelica su potpuno

  razgovor, da se učimo od više kulture.

  uništene, a Hjuston kaže da stvorenje

  Ako se dobro usmeri, čovečanstvo bi

  tvrdi da Zemlja...«

  moglo

  napraviti

  značajan

  skok

  u

  73

  budućnost. Nazad tebi, Voltere.«

  »Tačno«.

  Helbent se isključio da bi razmislio.

  Helbent je razmišljao. To je bilo

  Negde u Erikovom komentaru ga se nešto

  besmislenije od onoga sto su govorili Voli

  dotaklo. Želeo je da razmisli o tome.

  i Volter. Ili postoje dve Zemlje —

  »Kompjuteru, kolika je verovatnoća da

  uzimajući u obzir primitivno stanje pos‐

  su Volter i Voli — a naročito Erik —

  tojeće tehnologije, zbrkane i nepouzdane

  govorili, ne o Svemircima ili o krilatoj

  istorijske podatke, kao i biološku

  fantazmagoriji, već o meni?«

  disfunkciju u ljudskim mozgovima, ili — ili

  »99,98%.«

  šta?

  »Tako visoka?«

  »Potrebni su mi podaci, boga mu,

  »POTVRDNO.«

  precizni podaci«.

  »Prvi put čujem da si toliko potvrdan u

  Pokušao je da prodre u Kongresnu

  nečemu.«

  biblioteku standardnom frekvencijom.

  Kompjuter je ćutao jer je odgovarao

  Nije mu uspelo. Prebacio se iznad

  samo na pitanja i naredbe.

  Vašingtona i prešao na visokofrekventno

  »Koja je verovatnoća da se ova

  optičko posmatranje. Prodirući kroz gustu

  civilizacija degenerisala za trista go‐

  prevlaku oblaka zatražio je biblioteku i

  dina?«

  ugledao je kroz prljave prozore.

  »Nedovoljno podataka — neempirijska

  »Knjige?«

  procena ispod 0,0001%.«

  Helbent se naježio. Sa ovim nespretnim

  Nenadno, ideja — intuitivna, neispi‐

  sistemom povratnih informacija bilo bi

  tana, ipak ubedljiva — probila je put do

  mu potrebno sledećih tri stotine godina

  Helbentovog razuma, upravo jedna od

  da pronađe samo osnovne podatke.

  onih ideja koje su njegovi tvorci želeli da

  Druge ideje nije imao, pa je odustao od

  podstaknu odvajanjem zbunjujuće i

  daljeg traženja. I tako je lebdeo u

  kritičke sposobnosti kompjutera od

  prostoru razmišljajući. Sada kada je sve

  Helbentove

  nepatvorene

  kreativne

  zatajilo — pa čak i njegova mašta —

  mašte.

  ostala mu je ipak još jedna mogućnost —

  Šta ako — »Kompjuteru, kolika je vero‐

  zdrava logika.

  vatnoća da se može naći druga planeta u

  »Kompjuteru, prekontroliši sve moguć‐

  našoj galaksiji — ne, precrtaj to. U našem

  nosti za trenutnu situaciju, i daj mi

  kosmosu — mogao bih baš i da mislim u

  njihovu verovatnoću.«

  tako velikim dimenzijama — neka druga

  Kompjuter se kolebao. Za tri stotine

  planeta sa istom biološkom evolucijom

  godina Helbentu se nikada nije dogodilo

  kao Zemlja, istom društveno‐kulturno‐

  da se kompjuter koleba. Da li je i on to

  jezičkom evolucijom, istim geofizičkim

  kazao?

  karakteristikama, ali — ovo je važno,

  »Proveri sisteme.«

  kompjuteru, pa obrati pažnju — evolucija

  »SVI SISTEMI ISPRAVNI I ZATVORENI.«

  na nivou od tri stotine godina iza Zemlje,

  »Šta onda, do đavola, sediš tu na tim

  patuljasta, zakržljala, sitna Zemlja, u

  svojim flip‐flopovima? Kog vraga čekaš?

  istorijsko‐kulturnom smislu?«

  Pripremi se! To je naređenje. Počni već

  Kompjuter je odmah odgovorio, izba‐

  jednom da iščitavaš. ČITAJ!«

  cujući decimalni broj u kom je iza nule i

  Kompjuter je užurbano čitao moguć‐

  zareza sledio niz nula, toliko dug da je

  nosti i verovatnoće. Bila je to prava

  Helbent izgubio pregled. Red se završio

  poplava podataka. Činjenice neverovatne

  »jedinicom na minus«, pa još jedna

  složenosti proletele su kroz Helbentovu

  ogromna brojka.

  glavu kao uragan, povezujući biosinte‐

  »Tako mala, a?«

  tičke sinopse kao na palminim stablima.

  74

  Polako se prilagodavao ovoj brzini, a

  je postojao dvostruki život Svemiraca u

  zatim počeo da traži samo objašnjenja

  kosmosu, tih slabih pegavih stvorenja sa

  najveće verovatnoće. Podaci su mu

  patuljastim belim predvodnikom. Ako je,

  izmicali, tek je poneki hvatao iz bujice.

  kao što je sada verovao, stigao na

  Odolevajući oluji, čekao je da uhvati još

  drugačiju Zemlju, u intelektualno nazadan

  koji.

  svet, u drugačiju galaksiju koja je

  Nije ih više bilo.

  vekovima van kontakta sa njegovom,

  Bujica informacija se stišala i pre‐sušila.

  smatrao je da će do sukoba sa

  »To je sve?«

  Svemircima iz ove galaksije sigurno doći.

  »PROČITANO SVE.«

  »Gospodine Helbente.«

  Helbent je sa nevericom buljio u jedno

  »Molim?« trgao se Helbent uznemiren,

  objašnjenje najveće verovatnoće. Tako

  jer su ga prekinuli u razmišljanju.

  jednostavno. Tako očigledno. Da je bio

  »Šta su to Svemirci?«

  sposoban da nosi kapu na glavi, da je

  Njegova pretpostavka se potvrđuje.

  ščepa, baci na pod i izgazi, to bi i uradio.

  Helbent je sad bio siguran. Osetio je silan

  »Ta prokleta oluja. A da su mi samo

  val nove energije. Nema više praznih

  jednom rekli. Mora da su me milion puta

  naklapanja. Postalo mu je jasno sa kojim

  upozoravali da se čuvam te proklete

  ciljem i kuda treba da ide. Pogledao je u

  oluje.«

  pravcu Sagitarijusa i ose
tio nešto toplo

  Psovao je.

  oko srca. Tamo, van dohvata Hjustonove

  »U redu. Oluja me je dezorijentisala u

  bedne mašte, stajala je čitava, beskrajna

  blizini Volfa 25c.Tako da jedino verovatno

  vasiona,

  ogromna

  i

  divna,

  puna

  objašnjenje mora biti da sam skliznuo

  Svemiraca koji čekaju da budu ubijeni.

  kroz pukotinu kada je oluja presekla crnu

  Ponovo se vratio Hjustonu. Nije bilo

  rupu, stvarajući međuprostor i tako me

  vremena za gubljenje. Tri stotine godina,

  istisnula iz jedne galaksije u drugu. Tako

  pročitao je negde, traju koliko i treptaj

  sam stigao na ovu, tehnološki — i

  kosmičkog oka. Svemirci će doći tamo pre

  verovatno intelektualno — zaostalu

  nego što iko bude saznao.

  Zemlju. Pa šta?«

  »Slušajte, Hjustone, da li vi ljudi imate

  Helbent je razmišljao.

  neku

  vrstu

  sistema

  za

  beleženje

  Javio se Hjustom

  podataka: gramofone? Magnetofone?

  »Gospodine Helbent, ovde Hjuston.

  Nekog malog čoveka koji zapisuje na

  Kakva je svrha vašeg dolaska ovde, vaše

  glinenim pločicama?«

  misije?«

  »Imamo.«

  Helbent, sada potpuno svestan ljudskog

  »U redu, neka onda naoštri pisaljku:

  neznanja, odgovorio je jednostavno i

  pričaću vam o Svemircima.«

  prijateljski: »Spašavanje čovečanstva.«

  Helbent im je opširno pričao o

  »Od čega?«

  zahtevima i ustupcima, bitkama i

  Mada mu je došlo da kaže: od njega

  osvajanjima i na kraju o sukobima

  samog, on pomirljivo reče:

  imperija u onih zapanjujućih 2.478 na‐

  »Od Svemiraca, ali pošto su oni

  nosekundi. Dodao je nešto o dugom

  uništeni...« Helbent je zastao na pola

  putovanju kući, oluji svom dolasku.

  rečenice, jer mu je odjednom sinula ideja.

  Kada je završio, bio je ushićen kao da je

  U njegovoj galaksiji Svemirci su bili

  sve ponovo doživeo.

  uništeni. Kao jedini veteran iz te bitke on

  Hjuston nije odgovarao.

  je to mogao posvedočiti.

  »Hjustone!«

  Ali ovde, u ovoj galaksiji...

  »Sačekajte pet minuta, Helbente,

  Pogledao je u pravcu Sagitarijusa. Zaista

  razmišljamo.«

  75

  »Razmišljanje. Razmišljanje. Zar nije sve

  budemo morali i u podzemlju«.

  dovoljno jasno? Ne moram valjda da vam

  Halbent, koji nikada nije mario za

  spelujem? Vi, čovečanstvo, Zeml]o — svi

  stihove, pokušao je da ih prekine.

  ste u smrtnoj opasnosti. Morate odmah

  Hjuston je nastavio: »Svi Zemljani će

  angažovati sva sredstva za borbu protiv

  vam pružiti otpor. Svi ljudi na planeti

  ove surove opasnosti koja nagoveštava

  Zemlji boriće se za svako zrno peska«.

  svoj skori dolazak. Možete li to da

  »To neće biti potrebno, Hjustone«.

  shvatite?«

  »Imate pet minuta«, odgovori Hjuston.

  Hjustonu je bilo potrebno drugih pet

  Veza sa Hjustonovim nosačem se

  minuta.

  prekinula.

  »Doneli smo odluku.«

  Helbent je proveo pet minuta raz‐

  »Hvala NASA.«

  mišljajući o mogućnostima i verovatnoći.

  »Nameravamo da se borimo.«

  Razmatrao je problem izlaska iz orbite i

  Helbent je uzdahnuo sa olakšanjem.

  izvršavanje naređenja. Naređenja su ipak

  »Mada smo u početku želeli da sledimo

  izdavala ljudska bića. Mada je cenio

  put razuma, naš predsednik, posle kon‐

  borbeni duh koji je stajao iza tih

  sultacije sa svim svetskim vođama, a uz

  naređenja bez trunke ikakve sumnje

  neposredne savete najistaknutijih nauč‐

  takođe je znao da bi u ovom slučaju

  nika — odlučio je da pružimo otpor«.

  njihovo izvršavanje bilo bezumno. Ako

  Helbent

  se

  smešio

  ponosno

  i

  izađe iz orbite, napustiće čovečanstvo,

  zadovoljno.

  bar ovo čovečanstvo u ovoj galaksiji. Oni

  »Otvoreno govoreći, vaša priča o

  bi bili prepušteni svojoj zaostaloj kulturi i

  međuzvezdanim imperijama i osvaja‐

  obrazovanju sve dok Svemirci ne dođu i

  njima, olujama i bitkama, interesantna je

  smožde ih svojim gvozdenim pipcima.

  i genijalna izmišljotina sama po sebi,

  Nakon pet minuta Helbent je video

  ali...«

  nešto, što mu je mnogo ličilo na minija‐

  »Izmišljotina?!«

  turnu armadu, kako se diže sa Zemlje. Bili

  »... se ne može prihvatiti«.

  su to projektili ispaljeni iz arsenala širom

  »Ne... hej, čekajte malo, Hjuston«.

  Sjedinjenih Država, sa podmornica ispod

  »Vi čekajte malo. Naši najveći naučnici

  mora i sa pokretnih rampi širom Sovjet‐

  nas uveravaju da je takva veza među

  skog Saveza. Postepeno su se približavali i

  galaksijama, čak i pod pretpostavkom da

  stremili ka njemu. Helbent je kompjuteru

  druge galaksije postoje, nemoguće. Vaša

  prepustio zadatak da prati i uništava

  priča je prevara, lukavstvo i trik da biste

  rakete koje su milele ka njemu da bi

  zadobili naše poverenje«.

  mogao slobodno da razmišlja.

  »Prevara. Lukavstvo«.

  Razmatrao je problem analitički i

  »Imate pet minuta da izađete iz orbite i

  logički. Ova stvorenja su izgleda namerna

  napustite naš Sunčev sistem. Ako odbi‐

  i odlučna da ga odbace. Smetalo mu je

  jete, ona dva projektila koja ste, kako

  što time u stvari profanišu pojam čoveka

  smatraju naši stručnjaci, imali sreću da

  kao misaonog bića. Nikad im nije palo na

  uništite, jer nisu krenuli na vas isto‐

  pamet da nemaju sredstava da to

  vremeno, biće samo mali dokaz naše

  sprovedu u delo, da je njihov arsenal

  velike snage i našeg oštrog mača. Sve što

  napravio samo jedan mali tehnološki

  može da vas ošteti, od metaka kalibra 22

  korak napred i tu se zaustavio, da njihovi

  pa sve do moćnih bojevih glava iz našeg

  kapaciteti nisu dovoljni da ga savladaju i

  nuklearriog arsenala, biće upotrebljeno

  da je sve ovo nerazumno. Rakete i bojeve

  protiv vas. Tući ćemo vas na obalama, po

  glave su eksplodirale oko njega ne

  poljima i u gradovima. Tući ćemo vas ako

  nanoseći mu nikakvu štetu. Zaključio je

  76

  da ne može tek tako napustiti orbitu i

  izgrađeni u svemiru i nisu bili stvoreni za

  prepustiti budale njihovoj ludosti. Jedna

  ulazak u atmosferu, trenutna provera je


  bojeva glava od 50 Kt eksplodirala je u

  pokazala da bi veći deo opreme — oružje,

  blizini i potisnula brod, ali ga nije oštetila.

  energetski sistem osnovna biblioteka

  I onda, što je više o tom razmišljao, sve je

  broda — mogao stići na površinu sa

  više dolazio do zaključka da bi napuštanje

  manjim oštećenjima. Samo kontrolni

  orbite istovremeno bilo odstupanje od

  centar — Helbent i veći deo kompjutera

  primarnog zadatka.

  — mogao bi se rastopiti od toplote. Na

  Plan, bio mu je potreban plan. Morao je

  udarac, brod bi se raspukao kao kokosov

  da im ukaže na opasnost koja je bila pred

  orah.

  njima. Morao je da ih ubedi da smesta

  Zahvaljujući

  krhotinama

  broda,

  učine nešto, da se pripreme tehnički i psi‐

  njegovom lešu, čovečanstvo bi učinilo

  hološki za neminovnu invaziju Svemiraca.

  ogroman tehnološki korak napred.

  Setio se nečega što je Erik rekao: »Ako se

  Možda bi za tri stotine godina bili u stanju

  dobro usmeri, čovečanstvo bi moglo

  da grade bolje robote. Helbent zažele da

  ostvariti značajan skok u budućnost«. To

  može da ih upozna. Ali njegova dužnost je

  je imalo smisla i bila je to jedina razumna

  zahtevala nešto drugo. Njegove kosti,

  stvar koju je Helbent u poslednje vreme

  razapete na vrhu Kapitol Hila, čove‐

  čuo. Ipak taj ga je smisao obeshrabrio.

  čanstvu bi donele spasenje.

  Išao je protiv svega duboko ukorenjenog

  Helbent otvori sve komunikacione

  u njegovoj memoriji, protiv svake

  kanale ka Zemlji i povika:

  direktive osim glavne. Da bi je izvršio,

  »Šta je, vi kukavice, priglupa živino. Ja

  morao bi da učini stvari za koje njegovi

  sam taj strašni Svemirac. Ja sam ogavni

  tvorci nisu ni čuli, planirali ih, pa čak ni

  kučkin sin i dolazim da vas sredim. Bolje

  sanjali. Morao bi da promeni svaku nit

  brišite kud koji, jer ja nisam sam. Tamo

  svoje vojničke psihologije, i napusti

  odakle dolazim ima nas još milion i za

  kamen temeljac svog ponosa, srž svog

  trista godina smrvićemo ovu planetu u

  identiteta, morao bi se vratiti na Zemlju,

  param‐parčad. Šta je, aha, kukavice. .«

  ne kao pobednik, već kao pobeđeni. Ipak,

  Olupina poče da gori, blešteći na

  značajan skok, bio je značajan skok.

  noćnom nebu iznad Zemlje.

  Helbent je izabrao cilj i dao koordinate.

  »Pripremi izlazak iz orbite. Pripremi sve

  za ulazak u gravitaciono polje i sletanje«.