Alef Science Fiction Magazine 026 Page 2

  Čudan starac. Nežan, tihog glasa, veoma učtiv; malen, izgledao skoro krhak.

  Orijentalni začin dodavao vilinski utisak izboranim crtama; utisak ne smanjen svetlošću nestašluka u očima.

  Za dve nedelje postao fokus omladinske aktivnosti većini grada. Ne mogu reći za

  većinu klinaca, ali u sopstvenom slučaju motivacija očigledna: Pored urođene srdač‐

  nosti, znao sve ‐ a ako se izuzetak pojavi, rado bi ostavio sve, pomogao u otkrivanju ‐ i imao knjige. Kuća nesumnjivo prekršaj protivpožarnih propisa; često se pitala kako građevinski elementi izdržavaju teret.

  Fascinantan čovek: Mogao, hteo diskutuje o svemu. Ali se pitala neko vreme kako

  se snalazio kao učitelj; nikad odgovarao na pitanja sem pitanjima. Izgledalo kad god imam pitanje, na kraju sama istražim, saopštim odgovor njemu. Trebalo malo dok shvatila, više dok stvarno ispoštovala: Nije ga interesovalo prenošenje znanja, činjeničnih informacija ‐ prenosio proces učenja. Razlika značajna; retko shvaćena, još ređe ce-njena. Ne sumnjam to bio razlog niskog iznosa penzije.

  O, skoro zaboravila: Mogao prepoloviti cigle mrkim pogledom, naneti nemerljivu štetu pokretom mišića. Bilo kog mišića. Bio majstor karatea desetog dana. Nisam znala

  da ima takvih: mislila da stepeni završavaju osmim ‐ a čula glasine da oni mogu hodaju

  po vodi. (Ali sumnjam bi se Majstor Mek zamajavao. U slučaju potrebe, ljubazno zamolio vode da se razdvoje ‐ ali najverovatnije zahtev predupređen, nepotreban.)

  Drugog dana po doseljenju, Majstor šetao glavnom ulicom kad naleteo na četiri mlada čoveka, rane dvadesete, pijani, zapušteni ‐Vikendaši (žalim, moja jedina neizbri-siva predrasuda) ‐ zabavljena samoizražavanjem u Milerovom dragstoru. Aktivnosti se

  sastojale od prevrtanja nameštaja, inventara; bacanja kontejnera (mleko, sirupi itd.) na pod; bacanja robe kroz izlog. Diskutovali o bacanju i g‐dina Milera kada Majstor Mek stigao na lice mesta.

  Ocenio situaciju; učtivo zahtevao prestanak, uzdržanost, sačekivanje organa vlasti.

  Zapanjeni posmatrači zatvorili, odvratili oči; ne želeli posmatrati očekivani pokolj.

  Prljava Četvorka ispustila g‐dina Milera, stuštila se na starog Kineza krhkog izgleda.

  Onda svi pali dole, imali posledične teškoće sa ustajanjem. Situacija ostala statična dok policija stigla.

  Prljavci uhapšeni, otpremljeni u bolnicu. Pokušana istraga o prepirci neuspela: Pre‐

  više svedočenja ‐ sva kontradiktorna, puna neverice, slabo verovatna. Međutim, ponav‐

  ljanje određenih sličnosti u pričama sugerisalo simultano saplitanje kada Prljavci poseg-nuli za Majstorom: onda svi pali, zadobivši od toga ozbiljne povrede: četiri slomljene vilice, dve ruke, dve noge, dva ručna zgloba; dva iščašena kuka; dve rupture slezine.

  Plus masnice na zapanjujućim mestima.

  Jedina jednoglasna stvar ‐ pitajte bilo koga: Majstor Mek nije uopšte mrdnuo.

  Policija pisala beleške u vidno nategnutoj tišini. Takođe uzela izjavu od Majstor Meka. Ali od sumnjive pomoći: Sastojala se većinom od pitanja.

  Sledeće nedelje YMCA objavila će Majstor Mek voditi obuku u karateu. Rezultiralo

  skoro izgredima (po provincijskim standardima). Samo mesta za stajanje pri upisu; skoro tučnjave oko mesta u redu.

  Bila šesnaesta na listi za početne časove, ali nemam zasluga za upis: Tatino maslo.

  Jako želela ‐ s obzirom na sociološke trendove, umeće samoodbrane izgledalo sve više

  kao neophodna društvena veština za preživljavanje u budućnosti ‐ali oklevala da nač‐

  nem temu; izgledalo kao verovatni sukob sa načelom „normalnog odgoja”.

  6

  Pa konačno upitala. Iznenađenje! Složio se ‐ dao blagoslov! Bila još u šoku kad Tata

  zapitao za vreme, datum upisa. Pokazala članak u novinama; sutra u podne. Izgledao zamišljen nekih pet sekundi, onda smo izjurili kroz vrata, niz ulicu do Y. Već petnaest ispred nas, opremljeni da izdrže čekanje.

  Tata na izgled kao stara papuča: topao, udoban, opušten. Ali delio osobine

  ledenog brega: Devet desetina uma ne očigledno u svakodnevnom životu. Znala da jako

  pametan, naravno. Proizilazilo iz zanimanja; patolog zna sve što i drugi specijalisti, plus vlastiti posao. Očigledno ne karijera za kretena ‐ a bio dobar patolog. Cenjen.

  Ali ne razmetljiv; bilo lako zaboraviti; podsećanja malobrojna, retka. Širina duha, dalekovidost, brzina reagovanja, Moć Komandovanja se pokazivali samo u vremc

  potrebe.

  Tako bilo tad: Dok stajala u redu otvorenih usta (sa još dvadeset perspektivnih na

  gomili iza mene poput policajaca iz burleski), Tata organizovao prijatelje da donesu stolice, poljski krevet, hranu, piće, toplu odeću, ćebad, kabanice ifcd. Trebalo mu tri minute na telefonu. Bila impresionirana. Onda zapanjena ‐ proveo celu noć na trotoaru

  sa mnom, deleći bdenje, odmenjujući pri odlascima u One Prostorije kad bilo potrebno.

  Steglo me u grlu kad saopštio nameru. Zagrlila ga bez daha; rekla mu da Kismet obezbedio boljeg oca od većine pokušaja genetskom koincidencijom. Nije odgovorio, ali

  bila zagrljena jače nego obično; uhvatila odblesak jačeg odsjaja uličnog svetla u uglovima očiju. Posebna noć; puna topline, osećanja pripadnosti, zajedništva.

  Nakon Tatinog veličanstvenog doprinosa, napora da me upiše na kurs, osećala bla‐

  gu krivicu zbog krivog usmerenja, skrivanja prave motivacije. Istina, pohađala časove, trudila se; postala, u stvari, zvezda medu učenicima. Ali morala ‐ učeničke zvezde išle na obuku u ‐ aha! — Majstorovu kuću, okružene onim što izgledalo devedeset posto knjiga

  na ovom svetu.

  Zaslužila pristup tamo. Uložila velike napore da održim povlašćeni status; postigla

  crni pojas za deset meseci, državno prvenstvo (u dobno/težinskoj kategoriji) šest meseci kasnije. Smatrana verovatnim kandidatom za savezno prvenstvo, možda svetsko.

  Uživala; zabavno, odlično za kondiciju, očigledna potencijalna vrednost (pitajte Prljavu četvorku), dobro za ego zbog laskanja povodom sve dužeg niza uspeha, osvajanja državnog Kupa ljubavi (ironično krštenog ‐ takmičenje bilo „borba”: „ubila” sedam protivnika, „obogaljila” još dvadeset dva za ceo život ili duže).

  Ali čisto usputno, ni u kom pogledu ne odvlačilo od glavnog cilja:

  Uz pomoć Majstora (oslovljavanog „Učitelju” van dojoa) apsorbirala ekvivalent

  naprednog srednjoškolskog obrazovanja, nešto fakultetskog dok nije svet propao: Ma‐

  tematika do diferencijalnog računa, hemija, počeci fizike; dobri temelji za fakultetsku biologiju, prirodne nauke ‐ dobro mi išlo.

  Povremeno uhvatila Učitelja kako me gleda poput kokoške koja lupa glavu nad

  labuđim jajetom ubačenim u gnezdo; dodaje beleške u „Dosje Tarzan” (nerešena

  zagonetka: veliki dosje, nikada objašnjen, delimično u vezi sa mnom, pošto dostignuća

  često rezultirala unosima, ali bio devedesetcentimetarski pre nego se ja pojavila), ali definitivno odobrava ‐ a njegovo odobravanje bolje za ego od državnog kupa.

  U pogledu čega, do tada dostigla peti dan; mogla slomiti ciglu bridom šake, kolenom, stopalom. Ali nisam, nakon naučila da mogu. Mogućnost brinula Tatu. Jadni

  dragi mogao profesionalnom preciznošću zamisliti patološke posledice neveštog poku‐

  šaja; znao tačno kako koja krhotina kosti izgledala, gde se zarila; koje tetive isečene kojim zarivanjem; koji nervi zauvek uništeni itd. Imao čežnjivu ambiciju ga nasledim u

  medicini: smatrao izglede mršaim za pretendenta kojem deformisani, nažuljani čekići rastu iz zapešća.

  7

  Bespotrebna briga; žuljevi nepotrebni. Uz pravu kontrolu telo zadaje udarac

  normalnim rukama bez nelagode, oštećenja. Moguće, naravno, zloupotrebiti prirodu do

  tačke u kojoj se prsti, zglobovi, brid šake itd. pretvore u kremen, ali nikad videla spoljnu manifestacij
u. Ne služi svrsi u praklikovanju Veštine; posmatrano sa prezirom i od strane ozbiljnih učenika i Majstorove.

  Toliko o lepim sećanjima.

  Nedavno svetska situacija krenula nagore. S obzirom na uobičajene novinske

  naslove kad promena počela, izgledi postali skroz crni. Tata pokušao da sakrije brigu, ali provodio duge sate čitajući izveštaje iz Vašingtona (prvi put shvatila koliko ustvari cenjen kad videla od koga), gledajući vesti, konsultujući razne inostrane, domaće zvanič‐

  nike telefonom. Izgledao dovoljno vedro, ali kad mislio da ne gledam, maska spadala.

  Konačno me pozvao u radnu sobu. Rekao da sednem; održao dugo, ozbiljno pre‐

  davanje o koliko ozbiljno stvari stoje. Tražio da provedem kroz kuću, pokažem ulaze tunela za hitne slučajeve koji vode u sklonište (stravična stvar ‐ šezdesetmetarski vertikalni pad u mrklom mraku, ublažen tek na dnu postepenim zakrivljenjem kad poli-rani zidovi zavinu u horizontalu, udu u sklonište). Onda insistirao da upotrebimo za probu, lako smatrala „probu” verovatnim uzrokom psihičke blokade, onemogućavanja

  daljnje upotrebe ‐ čak i u slučaju potrebe ‐ postupila po zahtevu. Ne loše koliko očekivano; nivo užasa možda pet posto manji od predviđanja. Ali ne zabavno.

  U svakom slučaju, prvi put u skloništu od treće godine. Scenske atrakcije brzo skrenule pažnju od trenutnog srčanog napada dobijenog u dolasku. Skriveno ispod neugledne provincijske kućice skromnog doktora bilo Osmo svetsko čudo. Sklonište je

  trospratna struktura usečena u kamen, trideset sa petnaest metara; pet osmina police,

  skladišta. Odmah prepoznala gledač mikrofilmova; identičan onom iz velike bolnice u susednom okrugu. I ormari za čuvanje filmova isti ‐ samo zauzeli punom dužinom dva

  zida, plus četiri neprislonjena idu skoro celom dužinom sobe. Ostatak police za knjige, kao i ceo drugi sprat. Podrum izgleda većinom alati, mašinerija, instrumenti.

  Jedva čula predavanje o funkcionisanju osnovnih funkcija održavanja života: ob-navljanja vazduha, reciklisanja otpadaka, proizvodnje energije itd. Jedva uspevala da izgledam koncentrisano ‐ knjige me privlačile kao magnet. Ipak, ne izgubila glavu; obratila dovoljno pažnje da postavim pametna pitanja. Zaista naučila osnove kontrole

  vitalnih komponenti skloništa.

  ...Jer mi palo na pamet; Mogla neuznemiravana čitati tu dole ako znam kako da učinim nastanjivim. (Osećam se loše i zbog toga; Tata bolestan od brige za moj opstanak U slučaju Da ‐ a objekt brige planira nastavljanje sebične potere za pisanom

  reči.)

  Tura, predavanje završili. Beskrajno spiralno stepenište uz cev prečnika metar i po

  odvelo natrag u udoban svet provincijske stvarnosti. Život nastavljen gde prekinut.

  Sa izuzetkom: Sada vrebala pogodnu priliku da počnem istraživanje skloništa.

  Ne lako naći. Kao Peti bila kvalifikovani pomoćni instruktor na zvaničnim časovima;

  to uzimalo popriličan deo vremena. Mnogo ostatka posvećeno sopstvenom učenju ‐ i Veštine (htela dođem do Šestog; bila bih najmlađa na svetu) i akademskih predmeta, oboje pod budnim okom Majstora. Plus prazno vreme potrošeno na zauzimanje

  prostora u srednjoškolskoj učionici, pokušavajući da ne pokazujem previše očigledno koliko mi dosadno dok održavam nivoskroz odličnih ocena. Jedina zabava vezana za ispravljanje profesora, udžbenika ‐ obično povezana sa iskopavanjem dokaza, suprot-stavljanjima u direktorovoj kancelariji.) Plus raznovrsne aktivnosti koje popunjavaju predstavu o „normalno uklopljenoj jedanaestgodišnjakinjigodišnjakinji”.

  Ali strpljenje uveče nagrađeno. Ukoliko dovoljnog trajanja. Tata pozvan u Vašing‐

  8

  ton; složio se da dovoljno odrasla da brinem o sebi, kući, Teriju za vreme tri dana očekivane odsutnosti. Uspela da ne šenim zbog šanse.

  Teri? Tačno, ne pomenula pre, po imenu; samo da imam odgovornost. Sećate se?

  Strana prva, pasus četvrti. Obratite pažnju ‐ možda napravim kviz.

  Teri zaostali, usvojeni brat blizanac. Ugledao svetlost dana bukvalno istog momen‐

  ta kad i ja ‐ ili bi da je otvorio oči. U početku više obećavao od mene: Hodao sa devet nedelja, prve reči sa tri meseca, mogao leti sa četrnaest nedelja. Postizao prilično složene fraze sa šest meseci, ali nikada stigao do kompletnih rečenica. Rano dostigao vrhunac, ostao nisko.

  Ne pošten opis. Ustvari, Teri je briljantan ‐ za makoa. Takođe prelep. Hijacintski mako, poznat niščima duhom kao Hijacint, pseudointeleklualcima kao anodorhynchus hyacintbius ‐ užasna stvar da se kaže o slatkoj ptičici. Puno ime Teri D. Foster (ono D je za Daktil). Dug oko devedeset centimetara (od čega su pola repna pera); osnovna boja

  jarka, bleštava hijacint plava (apsolutno električne nijanse na suncu), sa svetložutim mrljama oko očiju poput klovna, crnim nogama i kljunom. Crte lica permanentno složene u veselu iskeženu facu seoskog idiota. Ishrana se sastoji od svega na dohvatu,

  ali idealno od odgovarajuće mešavinc semenja, raznog voća, oraha, parčića mesa itd.

  Hobiji se sastoje od podvrgavanje češkanju glave i vrata (ozbiljan posao), umet-nosti konverzacije, uništavanja sveta. Talenat za poslednje navedeno dostojan divljenja: 680 kila pritiska na raspolaganju na radnom kraju velikog, kukastog kljuna. Čvrsto verujem da, ako ostavila Terija sa desetcentimetarskom kockom tungsten karbida, bi posle dva sata našla ekvivalentnu količinu metalne prašine, nesmanjen entuzijazam.

  Bila zaista ubedena da rođeni brat kao vrlo mala. Prva duboka dečja trauma (ne pogođena gubitkom pravih roditelja; suviše mlada u to vreme, suviše se interesantnih

  stvari dešavalo) uzrokovana shvatanjem da pogrešno građena, neću nikad naučiti da letim. Tvrdoglavo ovladala čučanjem na prečki rešetke za bebe neposredno pre nego prohodala (iako nikad došla do toga da preferiram nonšalantnu pozu na jednoj nozi koju brat upotrebljava ‐ nožni prsti deformisani: zakržljali, prekratki da čvrsto uhvate), ali sledeći korak jednostavno van sposobnosti.

  Pretpostavljam ova faza detinjstva doprinela pojavi simptoma koji doveli do

  preranog odlaska Mame Foster. Jasno pamtim prvi put kad ona ušla u sobu, zatekla nas

  kako zajedno čučimo na prečki, furiozno „vežbajući krila”. U retrospektivi, čudo nije izdahnula, na licu mesta.

  (Zvuči hladno, bezosećajno; nije. Mama obaveštena mnogo unapred; znala skoro u

  dan kad može očekivati da ode. Pripremila me s mudrošću, razumevanjem, ljubavlju.

  Videla odlazak kao neizbežnu ali divnu priliku, avanturu; naglasila da spremna da prihvati, čak oprosti, razumno žaljenje zbog planova pokvarenih, stvari neučinjenih ‐ ali ne žalost. Uporedila žalost zbog smrti prijatelja sa zavišću na prijateljevoj sreći: sebična reakcija! ‐ žaliti sebe, ne prijatelja. Uporedila vlastiti odlazak sa divnim putovanjem;

  „pokvarene planove” sa odustajanjem od poklapajućeg filma, piknika, plivanja u jezeru.

  Osim toga, data mi velika odgovornost ‐ stavila mi u dužnost „brigu o Tati”. Objasnila da on pravio mnoge složene planove za nas troje ‐ mnogo više od nje ili mene. Biće bez sumnje više razočaran, osećati više žaljenja zbog nemogućnosti da ostvari. Trebaće mu

  ljubav, razumevanje tokom perioda potrebnog da preradi planove za dvoje preostalih.

  Tako obavila posao sa mnom da zaista ne patila zbog gubitka, žalila; samo mi nedostajala kad otišla, nadala da se dobro provela.)

  Probudila se na jutro Tatinog odlaska uz iznenađujuću spoznaju ‐ ne želela da ode.

  Ne sviđalo mi se da ostanem sama tri dana: ne sviđala ideja da on bude sam tri dana.

  Ležala u postelji čudeći se da razrešim uznemiravajući osećaj. Ili ga bar identifikujem.

  9

  Ne uspela ni u jednom: nikud ranije predosećala. Podsvesno osećanje: ispod nivoa svesti, ali nametljivo. Uvećano dovoljan broj puta, moglo bi se zameniti za strah ‐ ne, ne baš strah; pre bezumni, vrišteći užas.

  Ali glupo; nema se čega plašiti. Gda Hartman će raditi u kancelariji u prednjem delu kuće tokom dana,
kuća će biti čvrsto zaključana noću ‐uz dodatnu sigurnost koju

  pružaju neke sasvim neprovincijske spravice, čije instaliranje Tata nedavno prouzro-kovao. Plus dobri susedi sa svih strana, raspoloživi preko telefona pored kreveta ili jednim glasnim vriskom.

  Osim toga, nisam li ja Kendi Smit‐Foster, državni prvak, bič božji kategorije ispod

  dvanaest godina, drugi najopasniji smrtnik unutar kruga od 200 milja? (Sad već znala detalje „saplitanja” Prljave četvorke i sumnjala bi tako lako prošli da ja bila posrednik.) Jesam. Pa rekla predosećaju da umukne. Oprala se, obukla, sišla da doručkujem sa

  Tatom i Terijem.

  Držanje tokom ispraćaja za divljenje; izvedba ušla u finale za nagradu za uz-držanost godine. Samo zagrlila, izljubila; upozorila da izbegava nevolju u prestonici, ali ako se desi, me zove što pre ‐ dolazim u pomoć: razbijam glave, lomim kosti, pravim ružne stvari od protivnika. Izliv nagrađen podužim zagrljajem zauzvrat, sličnim upozo-renjem u pogledu sebe tokom odsustva (ali dostojanstvenije izraženim). Onda se vrata

  vladine limuzine sa šoferom i policijskom pratnjom zatvorila; vozilo krenulo svojim izduženim, crnim putem niz ulicu, van pogleda iza ćoška.

  Provela jutro u školi, popodne držeći čas u Y, propraćen vlastitim časom sa Majstorom. Najzad se našla u kući, sada praznoj, sa izuzetkom Terija (koji izražavao negodovanje zbog celodnevne izolacije punim pozamašnim plućima); gđa Hartman

  završila za taj dan, otišla kući. Utišala bracu češkanjem glave, prebacivanjem na rame (obožava pomaže u vršenju kućnih poslova, ali prihvatanje znači triput veći posao nego

  kad radim sama ‐treba sve raditi ispruženih ruku, van dohvata).

  Spremila večeru, pojela, dala Teriju celu kašičicu kikiriki‐putera kao kompenzaciju

  za dosadan dan (izrazio oduševljenje presavijanjem kašičice napola). Oprala sudove, očistila kuću muvajući se besciljno; počela ponovo.

  Konačno shvatila da se kolebam, zamajavam; bojim da priznam da stvarno sama

  kod kuće, zaista imam priliku za nesmetano istraživanje skloništa. Dobrano razmotrila konflikt; ocenila vuče korene iz krivice zbog namcre da iskoristim Tatino odsustvo da prekršim poznate zahteve. Podsetila sebe da postojanje prekršaja zavisi od preciznosti