Alef Science Fiction Magazine 025 Page 11

mnom! ‐ viknuo sam, dograbio ga za

  kriv... Odvedite ga... odvedite...

  desnu mišicu, izvrnuo mu ruku i pri‐

  Glas mu je počeo trnuti. Iskašljao je

  tisnuo šiju, jednom rječju, spakirao ga.

  još krvi.

  Pola se tuceta tipova pokrenulo da se

  ‐ Kamo da ga odvedemo, Richard? ‐

  uplete u gužvu, no ako vam već i bio

  rekla je neka žena, naginjući se nad

  daleko otplovio, na to sam ipak još

  njim.

  mislio. Automalac mi je već bio vani, pa

  ‐ Odvedite ga Našoj Gospi... – proša‐

  sam im njime mahnuo pod nosom.

  ptao je Bruno. ‐ Pustite ga nek se skloni

  ‐ Ovaj tipus ide sa mnom, šupčine! ‐

  u... u...

  zaurlao sam. ‐ Tko se bude pleo, razje‐

  Usne mu se više nisu pomaknute, i

  bat ću mu glavu!

  nije više ispustio ni glasa. I to je bio kraj

  Tad sve kao da se dogodilo istoga

  toga. Bruno je bio mrtav. Bio sam i ja.

  časa.

  A za deset dana i San Francisco.

  Nekom se drkadžiji digao pa me je

  otraga drmnuo u koljena.

  Linda Lewin

  Naslijepo sam se ritnuo i pokušao

  Donijeli su Richardovo tijelo u kuću

  povratiti ravnotežu.

  Naše Gospe od Uskrsle Ljubavi i položili

  Bruno se otrgnuo iz zahvata.

  ga na kauč. Pol tuceta Ljubavnika Naše

  Oko mene se stisnuo krug bijesnoga

  Gospe obuzdavalo je jednog terminalca

  mesa.

  luđačkoga pogleda, ne pokazujući pri

  Zapraštao sam ne gledajući baš u što

  tom baš nimalo nježnosti.

  pucam, i samo ih pomeo njišući se pri

  Pa su mi ispričali što se dogodilo. I

  punoj automatici.

  Richardove posljednje riječi.

  "Doktoru Boljemiju" uredno sam

  Tek sam se tada stvarno zagledala u

  zrnima proštepao leda od muda do

  ubojicu. Tijelo mu je bilo hrpa sarkoma.

  gruda.

  Izedao je poput kostura. Oči su mu bile

  Bruno se presavio baš u trenutku kad

  crvene i podivljale.

  su se svi svalili na mene poput kamiona

  ‐ Zašto? ‐ upitala sam ga čudnim,

  cigli.

  gotovo molećivim glasom, kojim sam se

  Iduće čega se sjećam, bilo je da su

  i sama iznenadila.

  ubili govno u meni, i da su me dva tipa

  ‐ Moja povratna karta odavde prije

  dizala za pleća, a Bruno je bio dolje na

  nego što bace Veliku Damu, ali sad je

  pločniku, i nešto hripao, i gledao me

  sve gotovo, je li, činite što vas je volja, odozdo.

  svi smo mrtvi zombiji i tako, braćo moja

  ‐ Zašto? ‐ upitao je slineći krv.

  i sestre...

  ‐ Nemoj mi crči, blesavi mrsnojebče! ‐

  Sve to nije imalo nikakva smisla a nije

  dreknuo sam na nj. ‐ Ti si mi jedina

  ga ni moglo imati, jasno mi je bilo i tada.

  karta odavde!

  Ubogi stvor nije bio ništa odgovorniji

  ‐ Ubijmo govnara!

  za svoje čine no što je to bio Richard za

  ‐ Raščerečimo ga!

  pogibiju Marge i Toda. Slušala sam o to‐

  A ja sam se samo smijao i opet smijao.

  me i prije. Terminala posve pošandrcali i

  Hoću reći, što se tu još moglo?

  na odlasku, pokušavaju sa sobom

  ‐ Hajde, ofce, ubijte me! ‐ rekao sam

  povući što je moguće više ljudi. I on je

  im svima koliko ih je bilo. — Ja sam već

  bio žrtva kuge, baš kao i svi mi ostali.

  mrtav, a takvi ste i vi, zbombit će vas

  A ja sam sad i razumjela Richardove

  čim se zakrijesite plavo!

  posljednje riječi, možda čak i bolje no

  ‐ Iščupajte mu srce!

  on sam kad ih je izgovarao. Njegov je

  Bruno me pogledao odozdo s ploč‐

  život u izvjesnom smislu bio već gotov, i

  nika, s tim svojim uvrnutim i tužnim

  ovaj mu je jadnik samo oslobodio

  smiješkom, skoro pa pomirljivo, na neki

  napaćenu dušu. Shvatila sam zašto je

  način, dok mu se gasio fenjer.

  38

  bio oprostio svom ubojici: u tom je činu

  Preostala su još dva dana do Velikoga

  praštanja napokon i sam našao

  bljeska.

  oproštenje za sebe zbog smrti što ih je

  ‐ Ti si meni rekla radosnu vijest, a sad

  imao na duši, ili sam se bar tako molila

  da ja tebi reknem žalosnu ‐ rekoh joj. Pa

  nekom bogu, pa ma tko da on bio.

  tako i učinih.

  ‐ Što ćemo s govnarom?

  Nikad prije nisam vidio Našu Gospu da

  ‐ Ubijmo ga!

  bi se slomila i zaplakala, no sad je na

  ‐ Iščupajte mu prokleto srce!

  programu bilo baš to.

  ‐ Ne! ‐ najednom sam shvatila da go‐

  ‐ To znači da je ubogi Richard umro

  vorim. ‐ Učinit ću to za tebe, Richard ‐

  nizašto... I svi smo mi ovdje otpisani... I

  prošaptala sam i uzela njegova ubojicu

  nitko nikad neće čak ni doznati... I kuga

  za ruku. ‐ On ti je oprostio, pa ti moram

  će se nastavljati i nastavljati i nastav‐

  i ja.

  ljati...

  ‐ Hajde, daj, ubij me, što će mi tvoj

  Dok je ona tako plakala i naricala, ja

  oprost, ne vrijedi to ni govneta, ja sam

  sam se odao brzom razmišljanju. I dalje

  ionako već mrtav a mrtva si i ti!

  sam imao signalni pištolj, a taj će se

  ‐ Ne, nisi mrtav ‐ rekla sam mu blago. ‐

  espejski helikopter vrtjeti u tri sata nad

  Pusti da te odvedem gore i objavim ti

  Golden Gate Parkom još dva dana.

  radosnu vijest.

  Postoji, dakle, način da ga navedem da

  John David

  se spusti, i ako bi mi uspjelo oteti ga...

  I

  ‐ Nađi mi tipa koji zna voziti helikopter

  tako je i učinila, iako joj, naravno, u

  ‐ rekoh joj.

  tom času nisam povjerovao ni riječi, a

  Naša se Gospa u me samo bijelo

  nisam to učinio čak ni nakon što je Naša

  zagledala. Uhvatio sam je za pleća i

  Gospa mojoj odvratnoj, već mrtvoj puti

  prodrmusao.

  darovala svoje meso. Ali i tako već

  ‐ Hej, daj se trgni malo, Linda, i čuj

  nisam bio u duševnom raspoloženju baš

  me! Znam kako da nas izvučem odavde

  za nekakve duboke razgovore.

  prije nego što bace onu veliku!

  Ali nekoliko dana potom, kad je sar‐

  To ju je dozvalo k svijesti, a onda sam

  kom počeo iščezavati a glava mi se

  joj sve izložio.

  bistriti, shvatio sam da je čitava ta

  Bilo je zapravo vrlo jednostavno.

  prokleta priča koju mi je Linda nepre‐

  Obući ćemo helikopterskog pilota u

  stance ponavljala naprosto bila istinita.

  trenčkot i široki šešir ili tako nešto, tako

  Hoću reći, ja sam sasvim sigurno dao

  da nitko, sve dok se ne uspnemo u

  svoj obol zlu, ali što
su ti mrsnojebci iz espejski helikopter, ne ukopča da to nije

  Sutcliffea učinili, od toga bi se zrigao i

  Bruno.

  vojni ranamik! Starog Waltera T. Bige‐

  ‐ Ja ću se pobrinuti za ostalo ‐ obećao

  lowa nikad nisam pušio ‐ a nakon je‐

  sam joj. ‐ Možda budu samo pilot i

  bade koju mi je bio namjestio pušio sam

  kopilot, ko na tanjuru. Onda se ti

  ga još i manje ‐ ali bih se okladio da je penješ, i letimo ko debeloguza ptica na

  stari mrsnojebac vjerovao u ono što mi

  stranu Marina, bacamo helikopter,

  je ispričao o ubogom Bruni. Te gnjide iz

  nestajemo. Ti si spasila život meni, sad

  Sutcliffea zacijelo su ga nakljukali tom

  ću ja tebi.

  pričom o Bruni, kako bi ga naveli da

  Linda Letvin

  zbombi dokaze o svemu što su počinili.

  ‐ Ali što će biti sa San Franciscom? ‐

  A s njima i virus drednot! Samo zato da

  rekoh. ‐ Ne možemo naprosto...

  bi nabili džepove i spasili svoje bijedne

  John je samo slegnuo ramenima.

  guzice! I, u govna, Bigelow je u to još

  ‐ San Francisco će ionako zbombiti s

  vjerovao!

  ovoga svijeta ‐ rekao je. ‐ Tu mi ne

  ‐ Koji je danas dan? ‐ upitao sam Lindu

  možemo ništa, možemo samo spašavati

  kad mi se u glavi napokon razbistrilo

  guzice.

  dovoljno da bih shvatio što sve to znači i

  ‐ Ali svi ti ljudi... i virus drednot...

  što nam se sprema.

  ‐ Možeš to gledati i ovako: bar ćemo

  ostati ja i ti da ga dalje širimo... ‐ Vučji 39

  mi se nacerio. ‐ Ja ću pošteno otaljati

  a i ljudi su imali pravo znati.

  svoj dio posla, šireći ga nadugačko i

  ‐ Što misliš što bi se dogodilo kad bi svi

  naširoko, ma kad ti velim, seko!

  u San Franciscu doznali to što si mi

  ‐ Naprosto ne možemo čitav jedan

  upravo ispričao? ‐ upitala sam ga.

  grad prepustiti smrti!

  ‐ Da će ih sve zbombiti u roku dva

  ‐ Imaš neku bolju ideju?

  dana? Ti se zezaš? Sasvim bi podilkanili!

  Zurila sam u to ubogo divlje stvorenje,

  I onda bi...

  taj stroj za ubijanje, u tu krajnju žrtvu

  ‐ U masi grnuli na karantensku liniju?

  kuge, pa razmišljala i razmišljala i

  Razvrvjeli se Zaljevom u tisućama ča‐

  razmišljala, i na koncu došla do pravog.

  maca? Pokušali se prebaciti preko

  ‐ Otet ćemo espejski helikopter ‐ rekla

  procijepa u mostovima?

  sam mu. ‐ Ali nećemo naprosto pobjeći.

  ‐ Jee, bilo bi baš kao u TJ‐u, samo

  Odjetjet ćemo ravno do Sutcliffea...

  tisuću puta veće, SP bi imao pune ruke

  ‐ I onda?

  posla, možda bi nam moglo uspjeti...

  ‐ Oteti Harlowa Prinza i Warrena Fein‐

  Počeo me je gledati novim očima.

  steina. Odvesti ih Bigelowu.

  ‐ Hej, ispod te milote i vedrine, ti si

  ‐ A?

  prilično okorjela, je li ti to već netko

  ‐ Zar ti nije jasno? Kad Bigelowu reknu

  rekao, seko? Hoću reći, upotrijebiti čitav

  istinu...

  grad za ratnu varku...

  ‐ A zašto bi to do đavola učinili?

  ‐ Ti ljudi i tako imaju pravo da doznaju

  Potrudila sam se svojski da prekopiram

  što će se dogoditi, zar ne? ‐ rekla sam

  najdivljiji cer Johna Davida.

  mu. ‐ Bi li ti želio doznati? Na taj način,

  ‐ Mislim da odgovor na ovo mogu

  čak ako nam i ne uspije, otići će s ovoga

  prepustiti tebi, zar ne? ‐ rekoh.

  svijeta boreći se za nešto i znajući zašto

  Zurio je u mene dok mu se lice polako

  se bore. Bolje i u vatru nego na led.

  izvijalo u zrcalni odraz moga.

  ‐ Jee... ‐ rekao je polako. ‐ Možda bih u

  Walter T. Bigelow

  tom čak i uživao...

  Sotona me držao na mukama dok sam

  A onda se namrštio.

  badava čekao da David iz San Francisca

  ‐ Samo bi to moglo biti grdno sklisko,

  izvuče Richarda Bruna. Harlow Prinz me

  seko. Mislim, zgrabiti helikopter, za to

  zvao tri do četiri puta na dan,

  nema frke, i ako s njim ne učinimo ništa

  zahtijevajući sve vrištavijim i vrištavijim

  nego se spustimo u Marin i nestanemo

  glasom da bacim bombu na taj grad. Je

  pješice, šanse su nam sasvim lijepe. Ali

  li to bio glas Boga ili glas Đavla? Što bi zmusati radio‐kanale dovoljno dugo da

  Isus želio da učinim?

  odletimo do Palo Alta i zgrabimo te

  A onda me je Sotona dotjerao do

  gnjide iz Sutcliffea i zatim ih otpremimo

  duvara.

  do Bigelowa... Hej, espejci nisu Legija,

  U espejsku stanicu u Daly Cityu, u koju

  ali nisu ni na gablecu negdje na

  sam se bio sklonio, počeli su pristizati

  Mjesecu...

  izvještaji da golema skalupljena flotila

  ‐ Naprosto moramo pokušati!

  čamaca kreće s obale San Francisca. Duž

  ‐ Ma nema te teorije!

  čitave kopnene karantenske linije izbile

  ‐ Što ako napravimo ratnu varku? –

  su borbe.

  propentala sam. — I to veliku...

  Postajalo je i preočito da više ne mogu

  ‐ Varku?

  otezati.

  Kad sam to izgovorila, sledila mi se

  Rulje s građom za premošćivanje jatile

  krv. Bilo je to nešto čudovišno. Tisuće su

  su se na krajevima, sa strane San

  mogle izginuti. Ali je alternativa bila

  Francisca, mostova Golden Gate i

  milijun poginulih a nizašta. I koliko god

  Oakland Bay. Čitav se grad pokušavao

  da ta taktika bila čudovišna, ipak je ona

  probiti iz karantenske zone, a sve te

  bila jedina pravedna stvar koja se mogla

  ljude nije bilo moguće zaustaviti

  učiniti. Ni u moralnom ni u praktičnom

  konvencionalnim sredstvima. Jedino je

  smislu, zaista nije bilo izbora. Bila je to termonuklearni udar mogao spriječid da

  jedina preostala šansa da spasimo grad,

  40

  ta nova i daleko pogubnija sorta sad

  njihove uniforme, što bi nam, mislim,

  prodre i u široke slojeve pučanstva.

  moglo doći jako dobro ako se ikad

  Bio sam prisiljen obaviti dugo odga‐

  probijemo do Sutcliffea, i odosmo.

  đani, sudbonosni razgovor s predsjed‐

  Nebo je bilo prazno, pa smo udarili

  nikom Sjedinjenih Država...

  preko grada na jug na otprilike tisuću

  John David

  metara, ali su stvari, kad smo se približili

  Ž

  karantenskoj liniji, počele postajati

  elio sam da Veliki bijeg otpočne točno

  guste.

  u tri, da budem tristo posto ziher da se

  Vidio sam kako se razbucane gomile

  espejski helikopter neće utrtariti i zbri‐

  bacaju na espejske položaje ispod nas,

  sati, no Linda je sve ispričala i
suviše

  espejci su ih tukli mitraljezima, čak i

  velikom broju ljudi, i Ljubavnici Naše

  lakom artiljerijom, zrak je dolje bio gust

  Gospe bili su satima prije na ulicama,

  od barutnoga dima, i kroz njega sam

  razbucavajući sve odreda, pa sam

  vidio iskre, laserski ravne tragove

  morao u akciju stupiti pod mus, jedan

  obilježenih metaka, tu i tamo pokoju

  sat prijevremeno.

  eksploziju.

  Do borbi je, međutim, došlo na gra‐

  Dolje se otvarao pakao, i zračni

  nicama, ne u centru, i Golden Gate Park

  prostor ispod nas bio je pun borbenih

  bio je skoro pa prazan. Helikopter je već

  helikoptera koji su letjeli polako i nisko,

  morao biti iznad grada, ukoliko mu pilot

  sve koseći topovima i raketama.

  nije bio od onih štreberskih šupčina koji

  Ali sve te munje i gromovi i opća

  su uvijek, pa makar se rušio svijet,

  frtutma na koncu su nam samo olakšali

  postupali po posljednjem naređenju.

  posao, jer smo bili samo jedan

  Unatoč tome što se već pola grada

  helikopter među mnogo njih.

  bacalo na karantensku liniju, helikopter

  ‐ Bravo pet tri sedam Charline —

  se pojavio nad parkom usred srijede i

  zacvilio je neki glas u našem radiju ‐ što

  točno u tri.

  do đavola radiš gore?

  Ispalio sam iz signalnog pištolja, i on

  ‐ Ne odgovaraj! ‐ rekao sam našem

  se spustio. Upadljivo sam zabio svoj

  pilotu. ‐ Ubaci ga dolje na voznu traku!

  automalac našem pilotu pod rebra i

  Kad smo se stuštili dolje u oblak bor‐

  račjim ga korakom potjerao prema

  benjaka, zavrištao sam u mikrofon:

  otvorenim vratima letjelice.

  ‐ Jebeni crni pederi usranci da vam

  Baš kao što sam i mislio, u kokpitu su

  jebem mater! ‐ pa ispalio nekoliko

  bili samo pilot i kopilot. Čim smo upali

  raketa.

  zabio sam mu grlić ućukatora pod

  ‐ Hej, pa dolje su naši

  zatiljak.

  ‐ A naše guzice ovdje. Ti samo šofiraj

  ‐ Van, šupčine! ‐ nježno sam im za‐

  to govno, a taktiku prepusti meni, okay?

  povjedio. –Ali prvo gaće dolje! Jedna

  ‐ Pa sam ispalio još dvaput naslijepo u

  riječ i nema vas!

  opći mutež.

  ‐ Što...

  Šljakalo je čarobno. Svaki put kad bi

  ‐ Jesam li rekao, ni slovca! Van iz

  nam radio zakrčao, počeo bih kleti i